Podešavanje skijaških vezova

Oprema Oprema za Alpsko skijanje Podešavanje skijaških vezova

Podešavanje skijaških vezova

Nemačka organizacija za standardizaciju (DIN) je prije više decenija počela da radi na standardizaciji skijaške opreme, a posebno pancerica i vezova. Ti standardi su vremenom preuzeti i kontinuirano se dorađuju od strane Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO). Standard ISO 11088 se bavi tematikom podešavanja skijaških vezova i poslednja revizija je urađena 2012-te godine (nova je kolona za pancerice duže od 350 mm). Podrazumeva se da svi vezovi svih proizvođača podležu ovom standardu, tj. za sve njih je postupak izbora vrednosti za podešavanje identičan. Nekada davno je DIN definisao metodu na bazi merenja širine tibije (kost ispod kolena), ali kako kod skijašica pod ski opremom nije uvek lako doći do golog kolena da bi se izmerilo, ta metoda je davno napuštena.

Kod većine skijaša, ali nažalost i kod pojedinih servisera, postoje zablude vezane za podešavanje skijaških vezova:
- brojevi na skali vezova pomnoženi sa 10 označavaju težinu skijaša
- svrha vezova je da izbace pancericu u slučaju bilo kakvog pada
- što je vez podešen na manju vrednost, to je skijaš sigurniji od povrede

Svrha vezova je da čvrsto drže pancericu sve dok se opterećenje koje se prenosi sa skije na nogu ne približi opterećenju koje bi moglo predstavljati rizik za nogu, te u tom momentu vez mora da otvori i razdvoji pancericu od skije. Vez ne sme da bude podešen ni prejako ni preslabo. Prejako podešen vez neće otvoriti kad je potrebno i može doći do povrede noge. Preslabo podešen vez će otvoriti i kad ne bi smeo, a to može da bude izuzetno opasno i po skijaša čiji je vez otvorio, kao i po ostale skijaše koji se nalaze u neposrednoj blizini.

Statistički gledano, izuzetno je mali procenat padova pri kojima se javlja potreba za otvaranjem veza. Međutim, kad gledate na skijalištima, malo ko padne bez da mu ne „otpadne“ bar jedna skija. Pri tom svi oni misle da im je vez otvorio kad treba, a u stvarnosti je opterećenje na vez bilo nekoliko puta manje od optimalnog za otvaranje. Takav vez će otvoriti i pri brzoj vožnji po zaleđenoj neravnoj stazi, a posljedice nenadanog pada u takvoj situaciji mogu biti ozbiljne.

Izuzetno je mali i procenat servisera koji znaju da brojevi na skali vezova predstavljaju moment torzije otvaranja prednjeg veza izražen u daNm (deka-njutn-metar) za odgovarajuću dužinu pancerice. Tako npr. dečiji vez podešen na 2 će sa pancericom dužine đona 260 mm otvarati prednjim vezom pri momentu torzije od 20 Nm ili 2 daNm, dok će vez za odrasle podešen na 5 sa đonom od 320 mm otvarati na 50 Nm tj. 5 daNm. Težina je samo jedan od elemenata koji se uzima u obzir prilikom podešavanja vezova, a jednako su važni i visina, znanje skijanja, dužina đona pancerice i starost.

Naravno, sve se ovo odnosi na rekreativne skijaše. Takmičari imaju druga pravila i druge prioritete. Njihov osnovni prioritet kod vezova je da vez ne smije otvoriti kad ne treba, pa makar rizik za skijaševe noge bio vrlo velik. Zbog toga je većina vrhunskih takmičara upoznala veliki broj hirurških ordinacija.

Podešavanje uzdužnog pritiska

Mnoge skijaše ovo može iznenaditi, ali ovo podešavanje je važnije od podešavanja vrednosti na kojoj će vezovi izbacivati. Ako je uzdužni pritisak suviše slab, pancerica može u toku skijanja bukvalno ispasti iz veza bez obzira na vrednost podešavanja na skali. U takvoj situaciji usled bočnog pritiska na prednji vez se pancerica pomeri malo nazad i prednji deo đona ispadne bočno iz prednjeg veza bez da prednji vez otvori. Pri tom je svejedno da li je vez podešen na 5 ili na 12. Posledice takvih neočekivanih padova mogu biti ozbiljne.

Evo jednog takvog primera na forumu gde je član foruma imao pad, srećom sa zanemarivim posledicama (ogrebotine na gornjoj površini skije): http://www.skijanje.rs/forum/showthread.php?t=8702 Pretpostavka je bila da je vez bio podešen na nisku vrednost, ali se ispostavilo da je uzrok bio u nedostatku uzdužnog pritiska.

Svaki zadnji vez ima uzdužni hod, gde ubacivanjem pancerice u vez dolazi do pomeranja zadnjeg veza nazad uz stvaranje uzdužnog pritiska usled sabijanja opruge. Ako to pomeranje nije dovoljno, tada ni uzdužni pritisak na prednji vez nije dovoljan i ne obezbeđuje ispravno funkcionisanje prednjeg veza. Više detalja o načinu podešavanja možete pogledati u spomenutoj temi na forumu.

Izbor optimalne vrednosti za podešavanje vezova prema ISO 11088

Sledi opis postupka podešavanja jačine izbacivanje vezova koji je ovde naveden isključivo iz edukativnih razloga. Podešavanje vezova prepustite kvalitetnom servisu, a jedan od razloga je što kompletno podešavanje vezova uključuje i ispravno podešavanje uzdužnog pritiska.

Ako se pak odlučite da sami podešavate vezove, sva odgovornost je na vama.

Podešavanje se obavlja u 5 odnosno 6 koraka:

Korak 1: Klasifikacija skijaša prema znanju i načinu skijanja
Za podešavanje vezova rekreativni skijaš mora da se prepozna u jednoj od ove tri kategorije:
- „Tip 1“ – početnik i skijaš koji skija na blažim stazama manjim brzinama
- „Tip 3“ – skijaš koji skija velikim brzinama po srednje strmim i strmim stazama
- „Tip 2“ – oni koji se nisu prepoznali u prethodne dve kategorije
Napomene:
- za skijaše čija je težina manja od 22 kg ne koristi se „Tip 3“
- za skijaše ispod 18 kg težine „Tip 1“ je jedini izbor

Korak 2: Izbor inicijalne slovne oznake skijaša na osnovu težine i visine
U tabeli odrediti slovnu oznaku prema težini i slovnu oznaku prema visini, pa ako nisu identične uzeti onu koja je u višem redu tabele.
Primer: skijašica od 50 kg i 170cm između slova „I“ za težinu i slova „K“ za visinu uzima „I“ kao svoju inicijalnu slovnu oznaku.

Korak 3: Korekcija slovne oznake prema kategoriji skijaša
Korekcije su:
- za skijaša „Tip 2“ odabrati slovo jedan red ispod
- za skijaša „Tip 3“ odabrati slovo dva reda ispod
- za skijaše starije od 50 godina odabrati slovo jedan red iznad
- za skijaše do 10 godina odabrati slovo jedan red iznad
Primer: skijaš „Tip 3“ star 51 godinu čija je inicijalna slovna oznaka „L“ će nakon dvije korekcije (dva ispod i jedan iznad) imati na kraju oznaku „M“.

Korak 4: Izbor brojčane oznake prema dužini đona pancerice
U tabeli se odredi brojna oznaka od 1 do 8 u skladu sa dužinom đona. Dužina đona pancerice u milimetrima je ispisana na đonu sa strane u predelu pete. Ako takve oznake nema, jednostavno izmeriti dužinu đona. Ovaj broj se ne sme mešati sa veličinom pancerice (za pancericu veličine 30 je dužina đona oko 345mm).

Korak 5: Određivanje konačne vrednosti za podešavanje vezova
Broj koji se nalazi u preseku reda slovne oznake i kolone brojčane oznake predstavlja vrednost na koju treba podesiti vezove. Na jednaku vrednost se podešavaju i prednji i zadnji vezovi.

Korak 6: Testiranje podešenih vezova na testnom uređaju
Zbog serijske proizvodnje svaka skala na vezu ima grešku, tj. ta skala se ne baždari pojedinačno na svakom proizvedenom vezu. To znači da postoji veća ili manja razlika između vrednosti na koju je podešen vez i aktuelnog opterećenja pri kojem će taj vez otvoriti. U poslednje dve kolone u tabeli su navedeneodgovarajuće vrednosti u daNm. Zbog toga se preporučuje konačna provera i fino podešavanje na elektronskim uređajima za testiranje vezova. Osnovni problem kod nas je što je malo servisa koji ih imaju, ali ako znate za takav servis, smatrajte testiranje vezova pametnom investicijom u svoje noge.

Stranu uredio Stevo Kantar
Možete ga kontaktirati na Forumu sajta - stekan