Oprema Oprema za Alpsko skijanje Osnovno znanje o ski opremi

Osnovno znanje o ski opremi

Osnovno znanje o ski opremi u koju spadaju skije, vezovi, cipele, štapovi, naočare...

SKIJE

Skije se dele na seniorske i juniorske, takmičarske i rekreativne, za stazu i van staze (dubok sneg). Osnovni delovi skije su vrh, struk i rep. Carving skije se šire od struka ka vrhu i repu tako da je skija naj šira na vrhu a naj uža na struku. Naj uža tačka skije je povučena malo u nazad i naziva se centar skije. Kod montiranja vezova ta tačka se ravna sa sredinom cipele. Na većini modela na vrhu skije nalazi se plastična zaštita koja se naziva kapica - slika 1.

slika 1

Na bočnim donjim ivicama nalaze se čelični rubovi (kantne) – slika 2, čija je funkcija da seku sneg i led pri zaokretu i time onemogućavaju proklizavanje. Donja strana skije (podloga) kojom kliza po snegu je voskirana zbog manjeg trenja.

Poprečni presek skije

Slika 2

Materijali koji se koriste u proizvodnji skija su drvo, air carbon, razni poliuretanski materijali, titanijum, magnezijum…u zavisnosti od klase skije i njene namene.

Tri tipa skija ili board-ova – Camber, Rocker, Flat

1. Camber ili izbočeno
Camber je prisutan već dugo oko nas i on je tradicionalan tip konstrukcije skija i board-ova. Camber se sasvim malo izvija prema gore, tj. izvija od sredine ka repu i vrhu skije. Camber tehnologija zahteva precizan ulazak u zaokrete i pruža lakše rukovođenje skijom, a uz to oslobađa i veliku energiju pri skijanju na utabanim stazama ili terenu.

2. Rocker ili klackalica
Neki ga takodje zovu reverse camber ili kontra camber jer ova konstrukcija je okrenuta odozgo na dole. Sve skije i board-ovi, roker-i ili camber-i kada se polože na kantnu ili oštricu i zatim pritisnu na dole poprime oblik kontra camber-a ili banane.
Camber skije ili board-ovi proizvode mnogo više pritiska na snegu u lopatici ili vrhu jer se one moraju poviti više da bi zadobile ovaj oblik banane.
Rocker skije ili board-ovi pružaju superioran osećaj zadržavanja po površini dubljeg snega upravo radi ovakve konstrukcije. Zbog ovakve konstrukcije skija ima manje šansi da zakači kantnu pri zavoju kroz dublji sneg, a zaokreti su veoma lako egzekutirani. Ova tehnologija se izrodila iz sporta ‘skijanje na vodi’ i zato je tako efikasno primenjena i u skijanju na snegu.

3. Flat ili ravno
Flat znaci ako postavite skiju ili board na sto bez imalo pritiska na nju, tada neće biti ni malo prostora između osnove skije i stola na kome se ona nalazi. Kompletno ravna tehnologija je češće zastupljena kod snowboard-a nego u skijama, i veoma je zastupljena kod skija koje su uglavnom ravne ispod ski veza a nastaju zaobljene prema gore ispred lopatice i iza ski veza u repu skije. Flat ili ravna konstrukcija omogucava laksu tranziciju izmedju zaokreta sa brzom reakcijom kantni ili oštrica nego rocker tehnologija, i bolje manevrisanje u odnosu na camber.

Mnogi moderni oblici skija primenjuju kombinaciju sva tri tipa konstrukcije kod izrade danasnjih skija.

Dizajn Skija i njihova unutrasnja konstrukcija

Core Construction ili Jezgro Konstrukcija
Drvo za skije je pravljeno od linjski rezanih laminata, npr. u vidu širih rezanaca od testenine, koji su polozeni po dužini skije. Dužina jezgra može da varira u zavisnosti od tipa laminata koji se primenjuje ali uglavnom drvo se proteže od repa do vrha skije. Obično se koriste različite vrste drveta kod izrade skije i postavljaju se na različite načine u kombinaciji sa drugim materijalima kao što su pena, karbon, ili titanijum. Krektaristike skije mogu da budu bolje i naglašenije ukoliko se u procesu izrade skije koristi više različitih laminata drveta u njihovoj srži. Ovo se radi upravo da bi se postigla bolja krutost skije, fleksibilnost, težina u različitim delovima skije. Laminati drveta su lepljeni zajedno i tada su mašinski precizno sečeni u željeni oblik.
Neke skije imaju obloge ispupčene koje su korporirane u samom završnom delu koji se lepi na skiju odozgo. Koristeći ovakvu tehniku izrade skija može se postići različit fleks, tvrdoća, ili čak željena težina skije.

Sandwich Construction ili Sendvic Konstrukcija
Je deo skije uzduž kantne iznad metala skije. Postoje tri tipa ove konstrukcije u zavisnosti kako su slojevi od kojih se sastavlja skija dovršeni ili zaobljeni.

ABS Sidewall ili ABS Stranicni Zid Skije i Sandwich Construction – je kada svaki sloj od sastavnog dela skije je ravan, i ABS sidewall je ugrađen u strane od skija da zaštiti jezgro skije. Ovaj dizajn se koristi u izradi takmičarskih skija jer proizvode odličan pritisak na kantne. ABS sidewalls čini skiju torziono veoma krutom, ima bolju kontrolu kantni u zaokretima, i više je otporna na agresivnije vibracije. Mana ovih skija je što su teže od ostalih i mogu se lakše oštetiti kada kantna jedne skije pređe preko vrha druge skije.

Cap Construction ili Cep Konstrukcija – je kada su osnovni sastav i završni sloj skije spušteni dole preko jezgra da bi se pričvrstila ivica skije. Ovaj dizajn čini skiju malo lakšom i otpornijom da se osteti zbog njenog uvijenog oblika. Ovakva skija nije toliko torziono kruta, i ima manje kontrole na kantnama pri agresivnijim, brzim zaokterima.

Half-Cap Construction ili Pola-Cep Konstrukcija – je hibrid od ove dve iznad navedene konstrukcije gde se sastavni slojevi skije obaviju oko samog jezgra skije, i završni sloj ili gornji sloj se polaže donekle okolo da bi sjedinio sada nešto manji zid skije. Ovaj dizajn pospešuje prenos pritiska na kantne skija i veoma je lagan i reaguje dobro.
Veoma često ovaj dizajn se viđa na skijama koje nose ABS stranične zidove u sredini skija, ali se pretvaraju u cap konstrukciju na vrhovima. Stranični zidovi su obično pravljeni od plastike, često imaju slojeve od gume ispod njih da bi ublažili trenja ili vibracije, i takođe mogu da sadrže slojeve aluminijuma ili bambusa. Tamo gde se stranični zidovi zavrsavaju u vrhu i u repu skije, srž je zaštićena sa plastičnim završnim zidom.

Radius Skije

Radius skija se odnosi na njihove bočne lukove, uz predpostavku da je spoljna ivica skije deo kružnice koju ona može da opiše. Radius zavisi od odnosa dužine i širine pri vrhu, na sredini i na repu skije i varira od 11 do 45 metara.

Slika 3

Što se tiče širine skije, što je veća razlika između vrha i repa sa jedne i struka sa druge strane to daska ima manji radijus (prečnik okreta skije) – slika 3 i spada u kategoriju salomskih skija. Takva skija se vozi niže visine. Što je ova razlika side cut–a (side cut predstavlja dimenzije vrha, struka i repa skije) manja daska ima veći radijus i vozi se nešto veće visine.

Pr. Side cut: 118-66-99 – radius-12m – slalomska daska; side cut: 109-69-96 – radius – 17m – veleslalomska daska – slika 3.

SL ili Slalom skije koje imaju uzi radius od 11 m su namenjene za uže ili kraće zaokrete ali su zato i znatno nestabilnije pri većoj brzini. GS ili Vele Salom skije su većeg radiusa, recimo 22m, i ove skije imaju namenu za šre zaokrete pri većim brzinama i njihove dimenzije u po širini uzduž cele skije su manje izraženije u odnosu na SL skije.
Pored ovoga skije se razlikuju po svojoj tvrdoći. Najtvrđe su takmičarske daske, dok kod rekreativnih dasaka u zavisnosti od klase one su proporcijalno mekše.

Kategorije rekreativnih skija:

Slalom……………skija za stazu sa kratkim radiusom (oko 12m)
Veleslalom……….skija za stazu sa većim radiusom (oko 17m)
All mountain……..skija za stazu i za skijanje van staze (od 14 – 17m)
Freestyle skije……skije sa zakrivljenim repom na gore i skije za hupsere, (18m-20m radius) namenjene izvođenju trikova.

Nove tehnologije kod:

- Atomic-a double deck ili D2 tehnologija je dizajnirana da se skija automatski prilagodi individualnom načinu skijanja, i da se prilagodi efikasno na različitim terenima. Atomic stvara pametniju skiju koja može da reaguje na različite uslove a pri tome da zadovolji svaki tip skijaša. Atomic double deck je konstrukcija jednostavno sastavljena od dve osnove, tj. platforme koje podsećaju kao jedna skija na drugoj skiji. Dve skije ili platforme su proizvedene posebno i zatim su spojene zajedno na kraju proizvodnog procesa ali mogu da se kreću ili mrdaju slobodno u određenoj meri nudeći unikatan osećaj dok se skija na njima. Donja platforma ili lower deck pomađe skiji da se adaptira različitim uslovima na terenu/snegu. Gornja platforma ili upper deck pomaže da se pritisak, koji je skijaš stvorio gazeći na skiju, prenese u bilo kojoj fazi zaokreta do perfekcije.

Postoji dva tipa double deck tehnologije:

a) D2 Vario Cut
omogućava radius da varira u različitim skijaškim uslovima. Skija se proširi u vrhu i repu ukoliko se pritisne dovoljno jako i samim tim radius postaje manji omogućavajući uže slalom zaokrete. Ako se skija manje pritisne u zaokretu tada zaokreti postaju širi i više odgovaraju GS zaokretima, tj. nude veći radius. Radius može da varira između 11.5m i 17.5 m zahvaljujući ovoj tehnologiji.

b) D2 Vario Flex
je tehnologija uz pomoć koje skija može da kontroliše svoju fleksibilnost pri različitim brzinama. Ovaj sistem nudi skijama veliku preciznost u kontroli zaokreta čak i pri ozbiljnim brzinama. Ako je manje pritiska stvoreno nad skijom kroz zaokret tada će skija omogućiti blazi fleks, tj. biće potrebno minimalno truda da se započne zaokret. Ovaj sistem nudi svim skijašima da lakše izvrše kraće/uže zaokrete koji će biti dinamičniji, a biće i lakše za manevrisati duže zaokrete dok se ne gubi na stabilnosti. Ovakva skija automatski prihvata različit fleks kroz zaokret, i kao takav fleks postaje specifičan za svaki tip zaokreta.
U skiji postoji oko 5 odvojenih konekcija izmedju gornje platforme i donje plartforme koje su spojene zajedno pružajuci veoma unikatan i tečan osećaj, i veliko ublažavanje pri doskoku. Ova tehnologija najviše dolazi do izražaja na različitim ski terenima koji variraju od leda, neuređenih staza, pa do celca, i stvara različite osećaje dok skijate - tipa kao takmičarska skija zbog njene preciznosti i all mountain skija/skija za sve uslove zbog njenzine raznovrsnosti na različitim terenima.

- Salomon-a je primenjena slična tehnologija- POWERLINE sa razlikom što je ploča unutar skije i ima istu funkciju da obezbedi dodatnu trvrdoću u ekstremnim uslovima, pri velikim brzinama. Takođe ublažava vibracije koje se prenose na skijaša. Powerline pruža mogučnost promenjivog radijusa u zavisnosti od primenjene sile skijaša na skiju. Ploča kliza napred nazad i čini skiju tvrđom i tad je više “otklizala” ka vrhu i repu skije.

Visina skije

Kod određivanja visine skije postoji nekoliko parametara: visina, težina, znanje skijanja, afiniteti (slalom, veleslalom, dubok sneg…). Jedan od presudnih faktora je težina skijaša i njegova/njena agresivnost, zato što se njegova težina raspoređuje na određenu površinu daske. Tako da je tvrđu dasku moguće voziti nešto niže visine u odnosu na mekše daske.

Daske za dubok sneg su šire u svim delovima i voze se duze (imaju veću površinu) da ne bi tonule u snegu i da bi se lakše i brže vozile.

VEZOVI

Osnovna uloga veza je da povezuje skiju i cipelu, ali i da izbaci cipelu kada je to potrebno (pri padovima da ne bi došlo do povrede). Vezovi se takođe dele na seniorske i juniorske. Vezovi se sastoje od prednje i zadnje glave, ploče i kočnice - slika 4.

Slika 4.

Prednja glava ima čeljusti koje fiksiraju prednji deo cipele, ali i izbacuju kada je to potrebno, skalu sa brojevima koja pokazuje raspon jačine zatezanja veza kao i na koju jačinu je vez trenutno podešen. Brojevi predstavljaju silu izraženu u DIN-u i nikako ne predstavljaju kilograme (do kilograma se može doći ako se din pomnoži sa oko 1.15). Sa prednje strane prednje glave i zadnje strane zadnje glave nalaze se veliki šrafovi kojima se podešava zatezanje veza odnosno njihovim okretanjem zatežu se – opuštaju opruge koje se nalaze unutar prednje i zadnje glave od čije zategnutosti zavisi naštelovanost veza.
Zadnja glava takodje ima čeljusti koje drže zadnji deo cipele (da bi vez zatvorio potrebno je nagaziti ga) pored toga na zadnjoj glavi postoji deo za otvaranje veza koji obično funkcioniše pritiskom na dole. Isto kao i na prednjoj glavi postoje skala, šraf za štelovanje, opruga, ali postoji i šraf, polugica... sa zadnje strane koja omogućava pomeranje zadnje glave napred nazad (po 1 cm) u zavisnosti od veličine cipele (fino podešavanje). Na svim vezovima pomeranjem zadnje glave šteluje se prednapon koji se proverava na zadnjoj glavi na različite načine u zavisnosti od proizvodjača (objasniti na primeru).
Postoje vezovi sa pločama, lifterima, kao i vezovi bez njih. Ako skija ima ploču obično je precizirano koji vezovi na tu skiju idu (u tom slučaju pakuje se vez bez ploče), nema bušenja skije što olakšava montažu veza. Kod nekih skija novije proizvodnje imamo već namontirane ploče sa delovima veza, prednja i zadnja glava se montiraju na ploču različitim sistemima (u zavisnosti od porizvođača). Sa ovakvim sistemom moguće je bez ikakvog bušenja skije u vrlo brzo podesiti vez u rasponu br. cipela 36 do 52. Kod skija bez ploče mogu da idu vezovi sa i bez ploče. Prednosti ploče su: podiže skijaša od daske čime olakšva ulaske u zaokret, učršćuje dasku ispod cipele i smanjuje vibracije, takođe omogućava da cipela ne kači sneg u jakim zaokretima.
Kočnica se nalazi ispred zadnje glave ima nagazni deo, oprugu i plastične šape koje se zabadaju u sneg, to je metalni profil u obliku ćiriličnog slova p. Služi da zaustavi skiju posle pada tako što se zarije u sneg. Raniji modeli vezova nisu imali kočnicu, dešavalo se da skija posle pada nekontrolisano odleti niz padinu i ozbiljno povredi drugog skijaša ili se zagubi u snegu, tako da su kočnice danas obavezan deo svakog veza.

SKI CIPELE

Cipele se takođe dele na juniorske i seniorske. Sastoje se od unutrašnje i spoljašnje cipele.
Spoljašnja cipele sastoji se od dva dela (gornjeg i donjeg). Izlivena je od plastike različite tvrdoće u zavisnosti od namene. Na prednjem i zadnjem kraju cipele nalaze se izbočeni delovi koji ulaze u čeljusti veza (vrh i peta). Kao i kod skija najtvrdje su takmičarske dok u zavisnosti od nivoa, rekreativne su sve mekše. Tvrdoća se naziva flex i predstavlja potrebnu silu koju skijaš mora da upotrebi pritiskom noge na cipelu da bi je savio u delu skocnog zgloba ka napred. Raspon flexa je različit od proizvođača do proizvođača, ide od 50 do 150 tako da je rekreativni raspon od 50 do 80, preko 80 do 120 flexa cipele spadaju u višu rekreativnu, a od 120 i iznad u takmičarsku klasu. Na kalupu (spoljašnjoj cipeli) - slika 6, nalaze se kopče koje služe za zakopčavanje cipele one mogu biti aluminijumske ili plastične. Postoje cipele sa zadnjim ulazom (jedna kopča) i sa klasičnim ulazom (2,3,4 kopče). Većina cipela pored kopči na vrhu ima čičak traku za dodatno zatezanje gornjeg dela cipele(+10% do 15% celosnog flex-a). Na kopčama može da postoji i mikro podešavanje. Mikro podešavanje dobija zavrtanjem same kopče čime se precizno reguliše sila zatezanja kopče. Nagib cipele je unapred određen u fabrici u zavisnosti od namene. Od regulacija na cipelama se može naći štelovanje fleksa (hard i soft), canting (štelovanje vertikalne linije – x-o noge), ski-walk (ski položaj predviđen za skijanje, walk položaj za hodanje na kratkim relacijama hotel – žica – restoran).

Slika 6.

Unutrašnja cipela (uložak) bitno je da bude kvalitetan i prilagodljiv obliku stopala skijaša, da ima termo regulaciju da ne bi na velikoj hladnoći (-15/-20) dolazilo do promrzlina na stopalu i prstima. Takođe je bitno da uložak na svim bitnim mestima bude ojačan kako spoljna cipela nebi žuljala nogu. Još jedna od bitnih stvari je da jezik uloška prenosi silu pritiska na što veću svoju površinu kako se sila ne bi koncentrisala u jednoj tački i time stvarala žuljeve i podlive. Uložak je punjen različitim materijalima, uglavnom sundjerom. Može imati termo gel (posle prvog dana skijanja, prilagodjava se obliku noge kupca – tako što se tokom tretmana gel rastopi posle čega kupac obuva cipelu, gel se hladi i oblikuje prema nozi kupca – procedura hlađena na nozi traje 5 min).

Kod probanja cipela izuzetno je važno kupcu objasniti da MORA da zakopča cipelu i da uđe u skijaški položaj, zbog određivanja broja. Svaka cipela ima određeni nagib tako da samo u skijaškom položaju (blago savijena kolena) je moguće odrediti tačan broj. Postoje dva parametra za određivanje broja a to su da je peta fiksirana ( u skijaškom položaju da se peta ne podiže na gore - da ne ispada) i da su prsti slobodni ( da oseća vrh cipele, ali da ga ne ubija i da blago može da pomera prste). Najpreciznije određivanje tačnog broja je pomoću size-era.

ŠTAPOVI

Štapovi se kao sva oprema prvenstveno dele na juniorske i seniorske. Osnovni delovi štapova su drška, kaiš, telo, krplja, vrh – slika 6.
Drška se obično pravi od plastike, gume ili silikona. Telo štapa se pravi od legure aluminijuma, grafita ili nekog sl. materijala. Što je materijal kvalitetniji i fleksibilniji manja je verovatnoća da će se štap saviti ili polomiti pri padu, firma LEKI je jedan od najboljih svetskih proizvodzača stapova i na svakom piše tvrdoća.
Krplja je plastični deo pri dnu štapa koji sprečava dublje zabadanje u sneg.
Vrh se zabada u sneg.
Kaiš se obmotava oko ruke i srečava gubljenje štapova pri padovima.
Osnovna uloga štapova je pomoć u održavanju ravnoteže, ritma u zaokretima, i odgurivanju na ravnim delovima. Postoje ravni i krivi štapovi. Krivi se koriste za veleslalom i brzinske discipline (super g i spust) dok se u rekreativnom skijanju uglavnom koriste ravni štapovi. Postoji i tvz trigger sistem za kaiš pomoću koga kaiš ostaje na rukavici, proizvođač LEKI.

GARDEROBA

Skijašku garderobu čine: jakne, pantalone, polari, fleece, under wear, čarape, kape....
Osnovna uloga svih delova je da drže prirodnu temperaturu tela. Jakne i pantalone pre svega moraju da budu jednosmerno propustljive(odnosno da ne puštaju vetar, kišu, sneg a istovremeno da budu prodišljive). Vodo ne propusnost se meri u hiljadama milimetara vodenog stuba i direktno zavisi od broja mikro pora po kvadratnom centimetru. Što je broj mikro pora veći to je materijal vodo i vetro ne propusniji i istovremeno prodišljiviji. To funkcioniše na taj način što su mikro pore manje od molekula vode, ali su dovoljno velike da para (pri zagrevanju tela) može da izlazi.
Kod jakni i pantalona razlikujemo shell i jakne i pantalone sa punjenjem. Shell-ovi su kao kabanice bez termo punjenja tako da samo sprečavaju vetar i kišu, dok jakne i pantalone sa punjenjem pored toga drže i prirodnu temperaturu tela.

BRILE I NAOČARE

Osnovna uloga naočara je da zaštite oči i taj deo lica. Dele se na juniorske i seniorske. Imaju plastični ram, stakla (plastika pojedinačna ili duplo), sunđere koji naležu na lice, luftere protiv zamaglivanja, traku koja drži naočare oko glave. Brile moraju da pravilno odgovaraju obliku lica, tj. na legnu što bolje i tako ne stežu, a istovremeno nema praznine između samih brila i lica na kome one stoje. Pogled ne sme da bude nedovoljno pregledan ili uskraćen stranično ili da su manje nego što bi i morale biti za svako lice.

Karakteristike naočara:
UV protekcija – na planini je UV zračenje znatno veće tako da je neophodna adekvatna zaštita očiju
Duplo staklo – postoji vazdušni jastuk između spoljnog i unutarnjeg stakla tako da unutarnje staklo ne magli.
Lufteri – ponekad duplo staklo nije dovoljno da naočare ne magle (izuzetno niska temperatura), tako da lufteri izbacuju višak toplog vazduha i omogućavaju da unutarnje staklo ne magli.
Sferičan oblik stakla – omogućava prirodnije prelamanje svetlosti.

Naoačare su neophodan deo opreme, ako ih nemate a uslovi na stazi nisu idealni nemoguće je skijati bez naočara, ako vozite iole brže i po perfektnom danu suziće vam oči od brzine, a kamoli ako su tu sneg i vetar.
Sve kvalitetnije naočare su elastične tako da se pri padovima ne lome samim tim čuvaju taj deo lica

U zavisnosti od stakala naočare se dele na naočare za odredjene vremenske uslove (za sneg, za maglu, za sunce...)

Tekst zahvaljujući:

Termag BootPro

Termag BootPro je specijalizovana skijaška laboratorija koja pruža usluge individualnog prilagođavanja skijaške obuće prema geometriji Vaših stopala i potkolenica. Nudimo Vam provjerenu 100% personalizaciju ski pancerica i ostale sportske obuće.

Promoter Boot Fitting-a za region i osnivač Termag BootPro-a je Bojan Antunović, stručno lice sa 15 godina radnog iskustva u custom ski boot fitting-u u razlicitim delovima svijeta. Bojan želi podeliti svoje iskustvo sa istomišljenicima koji gaje strast prema skijanju i prenijeti svoje ski boot fitting usluge na Jahorinu i region. Detaljnije: http://termaghotel.com/boot-pro