Istorijat snowboarda u Srbiji

Sportovi Snowboard Istorijat snowboarda u Srbiji

Istorijat snowboarda u Srbiji

Autor: Drago Grubnić, 2009.

Oduvek sam bio fasciniran jahanjem na talasima, i uopšte tim životnim stilom surfera. Odatle se razvila moja ljubav prema windsurf-u i skejtu. Surfovanje talasima datira još iz srednjeg veka. Ovaj sport potiče sa Havaja gde je bilo dozvoljeno bavljenje tim sportom samio članovima kraljevske porodice. Taj božanski dar nije smeo biti dostupan običnim ljudima. Na sreću, danas nije tako.

Sredinom 80-ih windsurf je doživeo kulminaciju popularnosti. Moj boravak na Bolu (ostrvo Brač u Hrvatskoj, kultno windsurfersko mesto) 1986.godine bio je ključni momenat koji je uticao na izbor moje profesije. Videvši tada desetine odličnih "daskaša" kako jašu po maestralskim talasima, kako se okreću u punom glisiranju, izvode spektakularne skokove, rekao sam sebi "Ovim ću se baviti i živeću od toga. Biću profesionalni surfer!".

Trenutno snowboard vezujem za kajt i prvenstveno me interesuje u toj kombinaciji. Razlog tome je što me vraća korenima. Bespuće, netaknuta priroda, sloboda, istraživanje novih mogućnosti. Kitesurf (kiteboarding) je najlakše naučiti upravo u varijanti snow-kiteboarding.

Po povratku u Beograd skinuo sam sa tavana davno zaboravljeni skejtbord (longboard) i počeo provoditi puno vremena vozeći se (kruzing daunstrit). Živeo sam tada na Zvezdari i uživao spuštajući se niz Bulevar. Već tada sam bio windsurfer, pa sam često montirao jedro na taj moj skejt longboard i vozio gde god je bilo odgovarajućeg vetra. Tada je to bilo čudo. Jednom se zamalo prevrnuo autobus kod CK, svi putnici su u punoj brzini prešli na tu stranu zgranuti. Najčešće sam vozio na SRC "25-i Maj" (danas SRC Milan Gale Muškatirović) pored Dunava.

Tada, naravno, nije bilo interneta, pa smo informacije o stvarima koje smo voleli pokušavali da pronađemo u čitaonicama stranih kulturnih klubova, a najviše u američkom, francuskom i engleskom. Upravo sam u francuskom klubu listao časopis o zimskim sportovima i prvi put video snowboard. Bila je to ljubav na prvi pogled. Rekao sam "Pa ovo je isto kao surfanje po talasima. Ovo moram imati. Ovo moram kupiti!"

Retko je čovek u prilici da kupi san, a ovo je bila jedna od tih situacija. Već sutradan sam otišao kod svog profesora skijanja (skijanje sam imao kao redovan predmet na DIF-u). Mislio sam, on sigurno zna mnogo više o tom novom sportu na snegu. Doživeo sam ogromno razočarenje kada je profa rekao "To momci ne može da se radi kod nas, za tako nešto potreban je dubok i suv sneg kakvoga ima u Koloradu, a kod nas takvoga snega nema!"

Nisam dalje gubio vreme. Očigledno da nije pratio trendove i nije znao da već postoje daske sa metalnim rubnicima. Bilo je i egzotičnih modela od stakloplastike i epoksida kao daske za surf. Naravno, onaj sa metalnim rubnicima je bio baš takav kakav je nama ovde trebao.

Moj najbolji drug sa DIF-a. Spale, je u tom periodu išao u Nemačku i ja sam mu dao 500 maraka da mi kupi dasku. Na sreću, ubrzo sam postao vlasnik jednog od prvih snowbordova u ovom delu sveta. Bila je to sezona 1987/88. Pošto sam već surfao i vozio skejt, a bio sam i profesionalni učitelj skijanja, nije mi bilo teško da napravim analizu tehnike i uspostavim metodski put vrlo sličan onome koji se i danas koristi u modernoj školi snowboarda.

Drago Grubnić, 1996.

Vrteo sam krugove u beskraj po dubokom snegu širom Kopaonika. Meni je to bio čist surf po ogromnim belim talasima. Koliko god sam se trudio činilo mi se da nemam reći da izrazim svoje oduševljenje, pričajući ljudima šta osećam i kako mi to izgleda - lebdim nad bespućem koristeći minimum energije. Neminovno sam morao da upotrebim onu otrcanu frazu da je dobro kao dobar seks samo bezbednije.

Bilo nas je samo nekoliko i retko smo vozili zajedno. Jedan ortak je vozio plastičnu dasku kao za surf, ručne izrade. Primetio sam da je i njemu vožnja uživanje i želeo sam da probam njegovu dasku, ali nisam stizao. Toliko sam bio odlepio za svojom daskom.

Firme su se zvale: Barton. Nideker, Krejzikrik, Huger-Buger, Sims. Naši prvi borderi tada bili su Spaske, Nebojša, Karim, Kristijan. Verovatno je bio još neko, ali ja ih nisam viđao, osim jednog lika koji je vozio plastičnu dasku čijeg imena ne mogu trenutno da se setim. Znam da je postao trgovac igračkama i kao svi ostali iz te prve ekipe, potpuno nestao sa snowboard scene iz raznih razloga.

Neki su se vratili skijanju, jer su u tome bili top. Spaske je otišao za Ameriku i postao snimatelj i montažer, Karim je vozio superbajk i doživeo tešku povredu vraćajući se kući sa trke, a Kristijan je jednostavno nestao. Nebojšu sam viđao često sledećih 20 godina, ali nažalost nikad na boardu. Sa druge strane, ja sam, kao što rekoh, još na Braču odlučio da ću surfovati ceo život.

Danima i nedeljama sam vozio sam i vrištao od sreće na zaprepašćenje zgranutih skijaša. Većina običnih posmatrača nije krila oduševljenje, pa su tako i reagovali. Bili su skeptični na pomisao da bi to mogli i oni. Uglavnom im je to izgledalo nestvarno i nedostižno.

Trebalo je punih 6-7 godina da se ljudi opuste i da poveruju da bi to i oni mogli, čemu je prethodilo puno različitih aktivnosti, promocija, prezentacija, organizovanje seminara, takmičenja, obučavanje poznatih ličnosti.

Drago, Grubnić (drugi s leva) pobednik takmičenja 1993

Prvo takmičenje bilo je 1993. godine. Neka vrsta "Boarder cross Time trial"-a. Prvo nezvanićno prvenstvo države bilo je tek 1995. dok je prvo zvanično bilo 1996. godine. Dakle. prošlo je punih devet godina od početaka snowboarda u Srbiji do ovog trenutka. Tih godina (sredinom 90-ih) snowboard u Srbiji je doziveo svoj "zlatni period". 70% mladih bi se odlučilo da kupi snowboard i uči da vozi. Interesovanje medija je bilo ogromno.

Snowboard je postao mainstream sport i pratili su ga vodeći mediji. Takmičenja su se prenosila direktno na Eurosport-u. Naša državna televizija izveštavala je o snowboardu kao danas o fudbalu i tenisu. Dešavalo se da u Dnevniku bude objavljena vest, a odmah potom opsežna reportaža. Bilo je čak ideja da se i naše trke prenose direktno. Na noćnoj trci na Malom jezeru 1997.g. "Paralel slalom’ prisustvovalo je preko pet hiljada gledaoca na temperaturi od -17°. Da li to dovoljno govori o reakcijama i interesovanju za snowboard?

Od podnožja do vrha staze napravio se red oko kapija i lifta, ljudi su euforićno bodrili takmičare. MC je preko razglasa obaveštavao publiku o detaljima. Pobedio sam na tom kao i na svim ostalim takmičenjima tih godina dok je vrhunska tehnika bila tajna. Tek krajem 90-ih organizuju se prvi seminari za profesionalne učitelje. Sredinom 90-ih bilo je pravo ludilo interesovanja za snowboardom.
Gostovao sam u mnogim, tada čuvenim, emisijama uživo. Bilo je samo nekoliko TV kanala i veoma brzo sam postao zvezda. Urednici su smatrali da je snowboard nešto ekskluzivno. Milioni ljudi su gledali emisije kao što su nedeljom popodne RTS 1. Naslovne strane časopisa, reportaže, intervjui. Postalo mi je prosto neprijatno koliko su me ljudi vukli za rukav da se slikam. Naravno da sam prezentaciju i promociju snowboarda radio besplatno, jer sam želeo da svoje oduševljenje prenesem i drugima, ali sam nekoliko kompanija morao da tužim zbog neovlašćenog korišćenja fotografija u komercijalne svrhe.

Znao sam da će slava trajati kratko i da ako ne naplatim svoj deo ostaće mi samo bol u kolenima i još "posvugde“.

Sledeće sezone učestvovao sam na O'Neill Swatch Masters Pro world tour X-cross. Na jednom mestu bile su okupljene najveće legende u istoriji snowboarda. Tada su X-cross vozili svi i šampioni u halfpipe-u i višestruki šampioni u race-u. Na primer, Bertrand Denervud 3x world chapion halfpipe*, Martin Fernandernec 6x world chapion race.

Uli Kestenholc Olympic medal, Peter Bauer multiple champion, Shawn Palmer! Šta reći. Jedna od najvećih ikona X sportova uopšte. Eurosport prenosi direktno. MTV je na cilju sa gigantskim video bimom i dvojcom MC-jeva, pokretne kamere na sajlama, masivne novčane nagrade, legendarne hiphop grupe na večernjim žurkama. Spektakl! Naravno da sam uživao.

Imao sam već 35 godina i vozio sam na wildcard* jer je O'Neill smatrao da sam takođe legenda snowboarda u ovom delu sveta. Spektakl je bio više od sporta. To iskustvo sam preneo u Srbiju putem organizovanja profesionalne lige. Osam takmičenja i po prvi put u svim disciplinama: race*, X-cross*, Big Air*. Bio sam šejper, course-setter i sudija. Zanimljivo je da sam na prvom takmičenju u Big Airu za asistente i sudije angažovao sutkinju iz skokova u vodu (Rada) i eksperta za umetničko klizanje (Dole). Nas troje smo bili prvi žiri u istoriji srpskog freestyle*-a. Šta da se radi? Morali smo nekako početi. Bilo je to 1998. godine na 10-godišnjicu snowboarda u Srbiji.

Sa jednog od takmičenja na Gobelji, Kopaonik

Dve godine kasnije prvo takmičenje u gradu, napravili smo veštačku skakaonicu (zalet sa krova i kiker*). Doskok je trebalo da bude u vatrogasni balon, ali u poslednjem momentu je general policije odbio da nam da balon smatrajući da ćemo da izginemo. Nekoliko dana ranije šest ljudi je poginulo kada se srušila tribina na snowboard takmičenju AIR&STYLE u Insbruku u Austriji. Noć uoči našeg takmičenja palo je pola metra snega i spektakl je mogao da počne. Nije bilo mnogo krvi, samo je jedan takmičar odleteo u publiku (Boban, inače jedan od najboljih). Sponzori, mediji, manekenke, muzika. Bilo je to na Tašu, ispred kafane Bus'. Tim događajem 2000. godine završena je klasična era (old school) srpskog snowboarda.
Otprilike u tom periodu pojavljuju se i nove mlade zvezde koje su prošle ozbiljne dugogodišnje treninge: Baja, Miljan, Veljko, Boris. Veljko postiže fantastičan rezultat pobedom na otvorenom prvenstvu Amerike u uzrastu do 14 godina. Sudije nisu verovalo svojim očima, pa su ga naterale da vozi još jodnom. Naravno, u ponovljenoj vožnji vozio je još brže i potvrdio dominaciju. To takmičenje je jače od svetskog prvenstva po uzrastima. Posle par godina. Boris Judin, takođe. postiže svetske rezultate i postaje naša prva internacionalna snowboard zvezda. Osim vrhunskih rezultata posedovao je i vrhunski izgled i šarm.

Na opštoj snowboard sceni početkom 2000-te dolazi do velikog pada u popularnosti snowboarda. Gotovo da nestaje iz medija izuzev na X-chanell-u. Da li je tome doprinela samo pojava karvmg skija u tom periodu ili je ipak bila greška u strategiji promovisanja snowboarda? Neki smatraju da je i jedno i drugo. Neki dodaju da je snowboard danas potpuno X-sport. U prvi plan se postavlja ekstremno, opasno, komplikovano a moda koja ga prati, vuče na treš. Sve to odmaže i udaljava snowboard od mainstream-a.

2009. godine čak i mega takmičenja kao što je Euro Cup na Kopaoniku gledaju samo sudije i takmičari. A među korisnicima skijališta je samo 5-7% snowboardera. U perspektivi vidim snowboard u boljoj situaciji vezanoj za razvoj infrastrukture. Izgradiće se još žičara. Verovatno će se kupiti specijalne mašine za pravljenje pajpova i parkova. Da li će snowboard opet postati popularan? Jedino vreme može da da odgovor na to pitanje. Meni lično dao je punu satisfakciju u svakom pogledu.

---------------------
- wild card - pozivnica za pohađanje takmičenja ili manifestacije za sportistu ili tim koji je odabran da se takmiči, ali koji se nije kvalifikovao ispunjavanjem potrebnih normi.
- race - brzinska trka snowboardom koje se održava na prethodno pripremljenoj stazi.
- big air - disciplina u freestyle snowboardingu koja se bavi skokovima
- x-cross - (boardercross, boarder-x, bx. snowboard cross) - snowboard takmičenje u kojem grupa bordera (uglavnom 4) istovremeno startuje sa vrha staze boreći se preko raznih prepreka (jumps, banks, tabletops) za prvo mesto do cilja u dnu staze.
- halfpipe - iskop po duzini padine sa poprečnim "U" presekom koji je prekriven snegom za vožnju freestyle skija i snowboarda.
- kicker (jump) - velika skakaonica od snega koja se koristi za skokove snowboardom i freestyle skijama.

Izvor: Časopis SWITCH PAGES, br. 1 / 2009 Autor: Drago Grubnić