Milorad Milošević - Brevinac (1907-1983) i Kopaonik

Ski Centri Srbija Kopaonik Brevinac i Kopaonik

Brevinac i Kopaonik

Dr. Milorad Milošević - Brevinac (1907-1983)

Priznati srpski istraživač, prirodnjak i etnolog koji je istraživao Kopaonika ali i ostale planine Srbije i Crne Gore.

Radio je kao učitelj u Rudnici, a još tridesetih godina prošlog veka, Brevinac je dovodio prve skijaše na Kopaonik. Bio određen i za člana nadzornog odbora (zajedno sa Vojinom Smodlakom) za gradnju planinarskog doma 1935. godine na Kopaoniku.

Dr. Milorad Milošević - Brevinac je poznat po brojnim pisanim izdanjima o Kopaoniku, koje je ilustrovao sopstvenim fotografijama. Jedno od tih izdanja je knjiga "Beli Kopaonik", iz 1968. godine u izdanju Sportske knjige Baograd. U njoj je Kopaonik kolažno prikazan kroz priče, fotografije i piščeve impresije Kopaonikom.

Brevinac je objavljivao i u stručnim časopisima. Na primer, u Šumarskom listu iz avgusta 1952, objavio je tekst: Iz seljačkog pošumljavanja u Srbiji.
Preuzmite .PDF fajl sa ovim tekstom:

U časopisu „Raskovnik”, tada veoma cenjenom i dosta čitanom, 1970 je objavljen članak „Primer mladih Valjevaca” koji je napisao etnolog Milorad Milošević Brevinac.

Primer mladih valjevaca

Prošle godine u februaru mesecu u Valjevu je osnovan Klub mladih istraživača koji se sastoji iz više odseka, sa zadacima da se, pored školskog izučavanja pojedinih predmeta, već jednom započne „listati” i nedočitana knjiga prirode i društva. Da se povezuje teorija sa stvarnošću, sa životom prirode i ljudi. Krenulo se u bogatu riznicu, pravim vrelima na kojima će se usavršavati.
Valja istaknuti da se ne radi o nekom stručnom proučavanju, već o istraživanju i otkrivanju – o zadovoljavanju mladalačkih želja. U stvari da mladi otkrivaju sebi i drugima malo poznato i nepoznato. Na taj način blagovremeno će se stvarati potpuniji i sadržajniji lik budućeg obrazovanog čoveka i stručnjaka. Moglo bi se reći da su mladi Valjevci na pragu ka pravom putu koji vodi najsavršenijoj školi.
Takva istraživanja mogu da budu od koristi i po nauku. Radoznalost omladine nema granica. I kad se zna da se ovaj krug neprestano širi i da se stalno traga za novostima, onda se slobodno može tvrditi da će naučne ustanove imati svoj podmladak u ovim mladim istraživačima.
Prema uputstvima iz našeg Uredništva prošle godine u selu Vujinovači na planini Jablaniku našla se prvi put na etno-upoznavanju toga sela etnografska sekcija kluba. A u maju mesecu, isto prošle godine, pod vođstvom jednog poznavaoca prilika na selu iz našeg časopisa pristupilo se prvi put upoznavanju sela Donjeg Taora na planini Povlenu. U stvari, bio je to pristup ljudima i naselju. Više da se omladincima ukaže kako treba pridobijati ljude za taj osetljiv posao, zainteresovati meštane, probuditi ih da se i sami „zagreju” za svoju prošlost.
Taj prvi školski nastup, može se reći, prerastao je, isto prošle godine, po durmitorskim selima (Tepca, Nadgora, Palež i dr.) u ozbiljnije izučavanje. U tom rasnom i starinskom kraju, gde i planina i ljudi ulivaju pobude i volju za ovakav rad, oduševili su se omladinci i unekoliko priučili za izučavanje neproučenog svog zavičaja – Valjevske Podgorine.
Magnetofonski zapisi, guslarski, tužbalički, lirski, tako reći svakodnevno odjekuju ne samo po Valjevu, već i po obližnjim gradovima. Zabeležene i tonski uhvaćene narodne umotvorine orile su se i po selima. Pošto danas ima dosta omladinaca i omladinki koji su po završetku osnovnog školovanja ostali na selu, njih nije bilo teško zainteresovati za istraživanja i etno-proučavanja svojih sela.
27. marta ove godine u Valjevu je održan skup budućih izučavalaca Valjevskog kraja. Za prvo vreme nastojali smo da se pribiraju narodne umotvorine: poslovice, zagonetke, gatalice, bajke, priče, pesme, životopisi znamenitijih ljudi na selu, starih ratnika i značajniji događaji i zapisi. Rečeno im je da će se to u granicama mogućnosti štampati u našem časopisu; a obećano im je da će se što šta prigodno, objavljivati i u valjevskom listu „Napred”. A pri Klubu će se pribirati zapisi saradnika sa sela, sređivati i, vremenom, izdavati u vidu zbornika, kad bude sredstava za to. No to i nije toliko presudno, koliko je važno da se zapisi sređuju i čuvaju.
Za mesec jul ove godine planom Kluba predviđeno je da se nastavi sa etno-izučavanjem Donjeg i Gornjeg Taora. U našem uredništvu se pripremaju uputstva za već ozbiljniji zahvat u pogledu izučavanja tih planinskih sela.
Tako ono što su zaboravili stariji, sada rade – mlađi.

(Raskovnik, 1970) Milorad Milošević Brevinac
http://knjige.kolubara.info/sh/istrazivaci/tekst/2011/

Kuća Milorada Miloševića - Brevinca (1907-1983) je izgrađena 1958 god. Nalazi se pored staze Mašinac, preko puta istoimenog odmarališta. U kući, u spomen sobi izložena je njegova etno - zbirka sakupljena na prostorima Kopaonika, o kojoj se sada brine njegova ćerka Dragana.

Opština Keraljevo je 2007. obeležila 100 godina od rođenja Milorada Miloševića - Brevinca u okviru manifestacije "Raških duhovnih svečanosti". Tim povodom, kraljevačko glasilo "Ibarske novosti" od 24.08.2007. su zabiležile:

- Otvaranjem izložbe fotografija u spomen na Milorada Miloševića Brevinca, promocijom knjige "Beli Kopaonik" i prezentacijom dokumentarno - igranog filma "Brevinac" večeras se završavaju 14. raške duhovne svečanosti, jedna od najznačajnijih manifestacija u zemlji, koja uspešno čuva kulturu i tradiciju raškog kraja i cele Srbije.

U okviru Raških duhovnih svečanosti otkrivena je i spomen bista Milorada Miloševića Brevinca na Kopaoniku, kome je u nejvećem delu i posvećena ova manifestacija te 2007. godine. Spomenik je postavljen ispred opštinske kuće Raška na Kopaniku. Na njemu piše: "Čovek ovoga kraja koji je otvorio turistička vrata Kopaonika"

Bio je poznat i kao fotograf. Svojim fotografijama je ilustrovao pre svega svoje knjige, ali njegove fotografije su se našle i u knizi:

LETOPIS SRPSKE FOTOGRAFIJE 1839 - 2008. na strani 76
autora: Gorana Malić
Beograd : Fotogram, 2009. (240 str; 165 ilustr; 205 x 140 cm; ćirilica)

RTS je u okviru serijala "Trag" kuju uređuje Milomir Jasnić postoje sledeće emisije gde se pominje Brevinac:

- Trag: Na motriljama Golije, 2008
Naš poznati istraživač i prirodnjak Milorad Milošević Brevinac je, još tridesetih godina prošlog veka, dovodeći prve skijaše na Kopaonik, zapisao da postoji još lepše i izdašnije a netaknuto prirodno blago, na Goliji.
Media files trag - 2409.flv (54.2 MB)

- Trag: Semeteš, carsko oko, 2011
Nisu se, do sada, obistinila predviđanja našeg naučnika i hroničara Milorada Miloševića Brevinca da će potkopaonički pristranci oko Semeteša, njegovo jezero sa plovećim ostrvima i okolina, biti veliki turistički mamac.
Media files Trag 030811.flv (60.5 MB)

Brevinac

Povodom stogodišnjice rođenje dr. Milorada Miloševića Brevinca, Centar za kulturu "Gradac", Raška uradilo je 2007. godine ponovljeno izdanje knjige "Beli Kopaonik".

Srodne strane

TEME

Brevinac i Kopaonik

Srodne strane

Sportovi

Oprema

Smeštaj

Oko skijanja

Ski Centri

Saveti

Istorija

Publikacije