Dr Ljuba Vujovic - San o zimovanju

Publikacije Magazini Politika - izdanja Politika Tema nedelje 10.12.2006 - San o zimovanju, 13 tekstova Dr Ljuba Vujovic - San o zimovanju

Dr Ljuba Vujovic - San o zimovanju

Zimovanja su najbolja kada si mlad, još bolja kada si s dobrim društvom, savršena ako uz sve ovo imaš i pare i ideje.

Kopaonik, zima 1971.

Autobus iz Raške, preko Rudnice jedva se dovukao do sela Glog i stao pored izdvojene kamene kuće pored samog puta. Odmaralište zubotehničke škole iz Beograda. Vode nema, kanalizacije nema, struje obično bude. Umivamo se na izvoru do koga stižemo trkom od stotinak metara.

Do polazišta žičare – 8 kilometara. Gore je centar sveta – vojno odmaralište, "Vila nad sunčanom dolinom", skelet budućeg hotela Jugobanke, "Mašinac", odmarališta "Rtanj" i "Olga Dedijer". Ova dva potonja će, koju godinu kasnije, izgoreti i biće zamenjeni novim i većim.

Prva žičara u Srbiji pravo je zadovoljstvo – nema više "štampanja staze", sporog i mukotrpnog, i kratkog i brzog spuštanja niz istu (ranija iskustva sa Goča i Tare).

Svaki dan idem gore, na vrh, najčešće peške, retko ulovim "land rover" sa češkim inženjerima. Moram do "Vile nad sunčanom dolinom", tamo je telefonska centrala, induktorska, sa ručicom koju okreće telefonista. Pred sam polazak zaljubio sam se u B. i moram da je čujem. Svaki treći dan telefonista uspeva da uspostavi vezu, ona nije kod kuće.

Vraćam se u našu "vilu" gde su u toku preferans, pantomima i degustacija lokalne rakije. Spavaonica se ne greje, spavamo u džemperima i farmerkama. Ako dođeš kasnije i krevet ti je popunjen, nema prigovaranja, biraš neki drugi, makar i ne bio potpuno slobodan. Povratak u Beograd je civilizacijski šok.

Ulcinj, zima 1983.

Kako jedno mesto može izgledati drugačije kada se promene godišnja doba, treba doživeti. Moj Ulcinj ne mogu da prepoznam. More se spojilo sa rivom, skoro pojelo celu, čuvenu Malu plažu. Prozori i vrata na mojoj kući razdvojili se od štokova i podova, duva promaja preko čkiljave grejalice, imam utisak da mi se kosti smrzavaju, a napolju je puno toplije nego u Beogradu.

Televizor je pokvaren (majstor će doći za koji dan), za čitanje knjiga je previše hladno. Polazim u obilazak omiljenih kafana. Prve dve su zatvorene (preko zime), u trećoj opet nemam sreće. Vlasnika, mog dobrog poznanika, nema, otišao da obiđe rođake u Beogradu i Sarajevu, kaže mi jedan mladi lik koji ga zamenjuje.

Društvo u kafani ne prepoznajem, možda i zato što su svi nagnuti nad stolove za kojima se igra preferans. Pored plinske grejalice ima malo mesta. Lociram se tu. Hladno je pa se pomeram malo ispred grejalice, izdržavam minut-dva, duks hoće da se upali. Vraćam se na staru poziciju, opet je hladno.

Napolju me dočekuje hladna kiša. Menjam plan i umesto da idem u prodavnicu po novu grejalicu odlazim u poštu i zovem kuću – najavljujem se za sutrašnji povratak.

Borovec, zima 1987.

Putujemo najhladnijeg dana te godine. Dizel u rezervoaru se zamrzao tokom vožnje, otapam ga u jednom servisu u Jagodini (tada još uvek Svetozarevo).

Promašujemo put (ili nas tako upućuje neki šaljivdžija), pa moramo da stavljamo lance na strmini goroj od Balkanske ulice. Srećom, hotel je nov i dobro ugrejan. Projekat je francuski, realizacija lokalna. Voda iz kade je školski primer za bifurkaciju – pola ide u kanalizaciju pola preko pločica u kupatilu.

Tereni su idealni, ima blagih za početnike i onih strmijih za ljubitelje adrenalina. Žičare sedežnice i gondole su nove i ispravne. Ski-škola je sjajna, deca su proskijala, kelneri su srdačni i kada ti služe carsko vino iz Evsinograda i kada ti kažu da za danas više nema soka od jabuka.

Zimovanja su najbolja kada si mlad...

Dr Ljuba Vujovic, Parodontolog, Stomatološki centar Slava