Za koji dan, na Preobraženje, biće postavljen kamen temeljac za gondolu, panoramsku žičaru dugu devet kilometara od centra Zlatibora do vrha Tornik. To je investicija vredna oko 10 miliona evra, većim delom već plaćena. I to iz kase nevelike lokalne samouprave, zlatiborske opštine Čajetina, koja se te skupe investicije poduhvatila u vreme kad je i za mnoge veće gradove takvo ulaganje nezamislivo.

– Gondola je najveća opštinska investicija u istoriji Zlatibora. Ovako veliko ulaganje ovde je bilo samo za Ribničko jezero, zlatiborsku vodoakumulaciju, s tim što je nju finansirala država. Najskuplja stavka za gondolu je uvozna oprema (kabine, stubovi, elektro i mašinski delovi i drugo), koja nas košta preko devet miliona evra. Na tenderu za njenu nabavku, koji smo raspisali 2012. godine, najpovoljniji ponuđač bio je francuski „Pomagalski“. Već smo za tu opremu otplatili oko osam miliona evra, delom iz kredita kojim se zadužila opština a delom iz opštinskog budžeta. Celokupan iznos za opremu isplatićemo do 1. septembra. Opština Čajetina za sada sama snosi sve troškove ovog poduhvata, koji znatno doprinosi unapređenju turističke ponude Srbije, a ministar turizma Rasim Ljajić nedavno nam je obećao i državnu pomoć da ga završimo. Prvi šleper sa opremom za gondolu iz Francuske stiže ovih dana, kad krećemo s pripremnim radovima – kaže za „Politiku“ Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina.

Kamen temeljac za gondolu postaviće u livadama nadomak pijace na Zlatiboru. Žica kreće odatle, a njena krajnja stanica je na samom vrhu Tornika, najvišeg zlatiborskog vrha. Predviđena je, tačno na pola puta, kod Ribničkog jezera jedna međustanica. Ova gondola je moderna, poput onih u razvijenim evropskim državama, a imaće 55 kabina, u svakoj po 10 mesta.

– Ideja o gondoli na Zlatiboru javila se pre pola veka, kad je počeo razvoj ski-centra na Torniku. Valjalo je tada, u nedostatku dobre saobraćajnice, naći rešenje o povezivanju centra planine, u kome su hoteli, sa skijalištem pod najvišim vrhom. Ideja je vremenom zaboravljena, a mi smo gondolu, kao potrebu i jedinstvenu atrakciju, uvrstili 2008. u strategiju razvoja opštine Čajetina. Procedura za tu investiciju krenula je 2010. godine, da bi potom usledio ugovor sa isporučiocem opreme. Priprema lokacije za gondolu krenuće na Preobraženje, u toku je raspisivanje tendera za izvođača radova i od jeseni se zahuktava gradnja koja treba da bude završena za godinu dana. Podsećam da smo, ulazeći u poslove pribavljanja dokumentacije i rešavanja imovinskopravnih odnosa oko gondole, ustanovili da je Ministarstvo građevina ogromne posede PK „Zlatibor“ na ovom pravcu htelo da iz državnih prebaci u privatne ruke. Na našu intervenciju sve je vraćeno na prvobitni postupak, tako da ćemo fazno, u hodu rešavati imovinskopravna pitanja oko gondole, na zemljištu koje je ostalo državno – ističe Stamatović.

Ceo Zlatibor će, po njegovoj oceni, imati koristi od najvećeg poduhvata. Atraktivan prevoz gondolom omogućiće najlepši panoramski pogled preko cele planine, kod međustanice uz Ribničko jezero razviće se novi turistički i sportski sadržaji („Zlatni grad“), a okolnim zanimljivim selima (Ribnica, Stublo, Jablanica, Vodice, Dobroselica) otvara se šansa za razvoj turizma u potpuno očuvanoj prirodi.

A o tome šta će gondola značiti modernom skijalištu „Tornik“, u koje je država minulih godina uložila znatna sredstva, nabavkom savremenih žičara i uređenjem staza, govorila nam je Bojana Božanić, direktorka tog ski-centra kojim gazduju „Skijališta Srbije“. – Značiće puno, ne samo kao brza i atraktivna veza najvišeg vrha sa centrom planine. Svakako će se povećati broj posetilaca na Torniku, u kome sadržaji rade i leti i zimi. Gondola će, nema sumnje, iziskivati proširenje sadržaja u ovom ski-centru, pre svega za zimsku sezonu. Potražnja je ovde tokom zime povremeno veća od mogućnosti: imamo oko osam kilometara uređenih staza i tri žičare u pogonu, što je kod veće navale skijaša nedovoljno. Zato „Skijališta Srbije“ upravo rade na tome da se staze na Torniku prošire za još 3-4 kilometra. Time se povećavaju mogućnosti, udvostručuje dnevni kapacitet ovog skijališta sa sadašnjih oko 2.000 na 4.000 skijaša – napominje Bojana Božanić.

          Izvor: Politika,  Branko Pejović,   objavljeno: 14.08.2015.