Epicentar sezone, ultramaraton na Staroj planini, zakazan je za prvi vikend juna. Od 1. do 3. planinski trkači okupiraće ovu lepoticu i kao i uvek, sa nje će poneti nova iskustva, uspomene i naravno, vratiće se i sledeće godine, jer niko do sada nije ostao ravnodušan prema čarima najdužeg grebena Srbije.
Sada se održava šesti ultramaraton na Staroj planini. Sve je počelo 2013, a iz godine u godinu, polako i strpljivo, sigurnim korakom, hitalo se ka tome da ova trka postane nezaobilazna u svačijem kalendaru i simbol planinskog trčanja u našoj zemlji, pa i šire.
Toliko toga se desilo na Staroj planini tokom ovih godina. Koliko je svaki učesnik utkao sebe u odrastanje trke, toliko je Stara u svakom trkaču ostavila neizbrisiv trag i od njega sigurno napravila drugačijeg čoveka.
Kao najveća i najteža trka kod nas, ovaj ultramaraton zaslužuje da se o njemu napiše koji red više. S obzirom na to da će, evo već šestu godinu da zadivi sve koji se zadese tamo, nije naodmet bilo da jednog od inicijatora i organizatora, Marka Nikolića, zamolimo da nas sprovede kroz razvojni put Stare planine, jer....jedna je Stara!!!
PRVA TRKA NA STAROJ PLANINI
Poslednjeg vikenda maja 2013. godine organizovana je prva trka. Intenzivno sam obilazio Staru planinu od 2010. do 2012. kako zimi na turno skijama, tako i leti sa šatorom. Od Dimitrovgrada do Zaječara, sa svih strana i bio sam potpuno očaran divljinom ove planine, posebno gornjim delom od Dupljaka do Srebrne glave.
S obzirom na to da smo tih godina radili izuzetno tešku trku „4 elementa“ i zimski prelazak grebena Stare planine, ideja je bila jasna. Pokrenuti novu destinaciju koja to zaslužuje, kroz iskustvo poznavanja terena i sistem organizacije u planini.
POČETAK NA MIŠIĆE
Stara je najduži greben Srbije i prva organizacija (pa i druga) bile su veoma naporne i stresne. Pošto je podrška bila vrlo slaba sa svih strana, imali smo loše uslove za realizaciju. Sve je rađeno na mišiće, a iskustvo ne pomaže ako nemate makar minimum sredstava.
Retko ko je verovao da se tako velika, nepristupačna i infrastrukturno loša destinacija može razviti kroz planinske sportove i u ataru malih opština na jugoistoku zemlje. Samo je nas par od prvog dana verovalo da će sve to jednog trenutka biti u drugom planu kad trkači otkriju bogaze Stare.
Predeli su takvi da nemaju premca kod nas u zemlji, ne računajući Šaru i Prokletije gde je jako problematično nešto raditi, svi znamo zbog čega. Možda nemamo ozbiljnu i veliku turističku infrastrukturu, ali imamo vanserijsku lepotu i surove planinske predele.
24 SATA KOPRENA I DOJKINCI
Prve dve godine trka se organizovala u selu Dojkinci sa pirotske strane. Tada je bio drugačiji stil nego danas. Bila je jedna staza i to u formatu 24 sata, dužina 25 km sa 1.250 m uspona (u oba pravca). Računalo se ko će više puta popeti vrh Kopren i zato se zvala „24 sata Koprena“.
Uporedo je išla i MTB trka u istom formatu, ali na drugoj stazi. Ta prva godina nam je i bila pilot što se kaže, u svakom smislu. Drugo izdanje je već dobilo neki svetski kalup, tri distance – 36, 72 i 122 km. Staze su zahvatale predele Dojkinaca, Bratkove strane, Toplog dola, Midžora, Tri čuke, Koprena kao i danas.
Baza je bila u staroj karauli u Dojkincima koja je renovirana 2015. kada smo mi već prešli na Babin zub i to je bio pravi potez u svakom smislu.
ZAHUKTAVANJE NA BABINOM ZUBU
Od 2015. godine menjamo lokaciju i baza nam je restoran „Plaža“ kod Babinog zuba. Menjaju se pravci kretanja i dve distance. Najkraća ide na 19 km, srednja na 86 km, a najduža jedino ima istu kilometražu kao ranije iz Dojkinaca – 122 km.
Prednost je ta da je infrastruktura dosta bolja, stiže konkretnija podrška od Turističke organizacije Knjaževca i polako se zahuktavamo. Tad i po prvi put dolazi dvocifren broj nacija na trku. Trka faktički pokriva 70% najvišeg i najlepšeg dela Stare, fali nam samo dimitrovgradski deo planine.
NEŠTO NOVO ZA TRKAČE
Onda te distance menjamo u 2017. pošto smatramo da uvek ljudima treba dati nešto novo i drugačije. Kraća staza ima 24 km, srednja 57 km, a najduža 108 km, ali sa više uspona nego stara od 122 km, što dovoljno govori o težini.
Selimo bazu trke, start/cilj u hotel „Stara planina“ na Jabučkom ravništu gde dobijamo podršku i infrastrukturu za svetski nivo i to nam je jedan od najboljih poteza. Ove godine zadržavamo staze i štab trke na istom mestu, ali planiramo brojnu nadogradnju kad je u pitanju kvalitet, izgled, okrepe, uživo praćenje i mnoge druge stvari, jer do sada imamo 25 zemalja sa tri kontinenta. Sve raste i to vrlo temeljno i ozbiljno.
OŽIVELI STARU
Od kad smo mi počeli da radimo trku, obeleženo je više od 160 km planinskih staza. Do 2010. postojala je samo jedna, iole označena staza ka Midžoru od 6 km. Sa pirotske strane je bilo markacija u tragovima. Tu su nam pomogli i planinari lokalnog društva iz Pirota, konkretno Robert i Vladimir.
Prokrčili smo sigurno 800 m kleke u najzapuštenijim delovima (Kopren, Dabidžin potok, Vražija glava, Mirica, Tri čuke). Postavili smo desetine drvenih i metalnih putokaza i većina je uništena, nažalost.
Radili smo drenaže i kanale za vodu na graničnim stazama sa vojnim ašovima. Trimerisali žbunje, sekli granje... Stara je toliko velika, da biste uopšte prišli nekoj lokaciji za čišćenje, treba vam po par sati, pa onda nazad. Uvek se više isplatilo da noćimo u šatorima nego da spavamo negde u selima.
MON BLAN I NOVA TRKA
Bodovanje za čuveni UTMB i najpoznatiju svetsku trku oko Mon Blana imamo od 2014. godine, od druge edicije, pa do danas. U 2019. ćemo po prvi put ubaciti i četvrtu trku, distanca koja će biti nešto najteže kod nas. I ne samo to, već nešto mnogo bitnije i vrednije, staza će ići kroz do sad malo poznate i nove predele...kanjone, jezera, visoravni i starim „Via militaris“ putevima.
----------------
Tvrdim, ne postoji trka u Srbiji koja ima teže uslove i pristupne puteve za rad i organizaciju. Kao planinarski vodič, koji ima 15 godina iskustva i mnoge eksedicije iza sebe, zavirio sam skoro u svaki kutak Balkana. Stara možda nije najviša u regiji, ili ekstremno eksponirana, ali je posebna i vrlo divlja. Zato su joj staze za pamćenje i zato joj se svi naši, ali i strani takmičari sa zadovoljstvom vraćaju.
Izvor: zurnal.rs
