Kako bi išao u korak s vremenom, svaki sport prolazi kroz određenu evoluciju. Onaj koji to ne napravi, gubi na popularnosti i mogućnosti daljeg razvoja. Upravo je, poznavaoci tvrde, alpsko skijanje danas sport u kojem je vreme stalo, za kojim opada interes i koji vapi za kompletnim "face liftingu", najviše u tehničkim disciplinama. Međunarodna skijaška federacija (FIS) teško menja stavove i pravila, te zasad potpuno ignoriše sve brojnije kritičare. Trenutno je najglasniji od njih najbolji veleslalomaš sveta, Amerikanac Ted Ligeti, koji je nedavno u Zagrebu ponovio svoje ranije stavove.

Ko želi gledati 70 skijaša?

- U FIS-u rade promene koje su loše za sport i ugrožavaju skijaše. Posljednja je odluka o povećavanju dužine skija za veleslalom od sledeće sezone, što je po meni opasno. No, to je u celoj priči možda i najmanje bitno. Imidž ovog sporta kontinuirano pada, prezentacija i format su mu katastrofalni. Ne mogu zamisliti uspešan sport gde navijači svog favorita, ako ne izleti sa staze, gledaju maksimalno tri ili četiri minuta. I to dvaput po minutu ili dve sa razmakom od četiri sata. Ko želi gledati 70 skijaša na stazi, pa svi prestaju gledati trku posle startnog broja 20. Svaki bi se veleslalom i slalom trebao održavati uveče, tad bi na trke dolazilo više ljudi nego sada. A veliki bi gradovi sve više trebali bit domaćini trka, Zagreb je tu dobar primer - objašnjava Ligeti. Sa njim se u potpunosti slaže i Tone Vogrinec, alfa i omega skijanja na ovim prostorima. Veliki Slovenac će nam ponuditi rečenicu za koju nikad ne bi pomislili da će je upravo on izreći.

- Skijanje je danas najnezanimljiviji sport na svetu. Posljednje slalomske trke u Zagrebu i Adelbodenu pokazuju koliko su stvari "trule". Naime, obe su trke po meni neregularne. U Zagrebu nije bilo šanse da neko iznad startnog broja pet napravi neki rezultat. Staza je već tada "pukla". A u drugoj je vožnji situacija bila još gora. Mnogi od favorita koji su startali pri kraju su imali ogromne zaostatke u odnosu na slabije skijaše, one koji su nakon prve vožnje bili između 20. i 30. mesta. Ivica i Hirscher su genijalni skijaši pa su ipak uspeli ostati na vrhu. Vogrinec napominje da se slična stvar kao u Zagrebu dogodila i na trci u Adelbodenu. No, 69-godišnji stručnjak tvrdi da postoji rešenje koje bi podiglo popularnost tehničkih disciplina, radi se o formuli koju je upravo on prvi ponudio FIS-u prije sedam ili osam godina, a sad ju zagovara i Ligeti. Na njegovu žalost, ta ideja nije zaživela. Vogrinec pojašnjava njene detalje, a prvi preduslov po njemu je daleko manji broj takmičara.

- Niko nema interesa za tako velik broj skijaša. Televizija prestaje prenositi prvu trku posle rednog broja 30, a niti nas koji smo skijaški fanatici ne zanima neko ko starta 50., osim ako ne postoji poseban razlog. Ja sam, na primer, u Zagrebu otišao u šator nakon rednog broja 25 - kaže Tone koji smatra da bi trke u slalomu i veleslalomu morale imati 32 takmičara. Po njemu, taj bi broj popunili na sledeći način - 15 prvih na svetskog rang-listi, te još trojica najboljih po kontinentalnim FIS bodovima. Ostalih 14 bili bi kvalifikant, a kvalifikacije bi se održale dan ranije ili na isti dan, ako se radi o noćnoj trci. Kvalifikant bi došli na trku o svom, a ne trošku organizatora čime bi se oslobodio prostor za povećanje nagradnog fonda trke. Prijaviti bi se mogao svako, no postojala bi osnovna pravila da kvalifikacije ne bi vozili baš turisti.

- Zatim bi ta 32 skijaša učestvovala u 16 ​​dvoboja po principu prvorangirani protiv 32. skijaša (najslabije vreme u kvalifikacijama), drugi protiv onog koji je 31. Dobili bi 16 skijaša i novih osam dvoboja, a vreme iz prvog kruga bi se poništavalo. I tek tada bi počela glavna trka. Uz osam pobednika u drugom krugu, u glavnu bi trku ušla i četvorica sretnih gubitnika koji su izgubili dvoboj, no imali jako dobro vreme. Tih 12 skijaša vozilo bi dve trke i to obrnutim redosledom i tek tada bi se dobio konačni pobednik - kaže nam Vogrinec.

Prednosti takve formule su, kaže, višestruke. Tako po njemu Ivica Kostelić na Sljemenskoj trci može taktizirati i ne mora u prvoj vožnji ići "na glavu", već može malo i prikočiti i ipak proći dalje, a postignuto vreme u prvom krugu ne bi bilo bitno. Isto tako, gledaoci bi mogli da uživaju u njegovu skijanju u čak četiri, umesto u dosadašnje dve vožnje.

Sve diktiraju velike skijaške nacije

- Sada je slučaj da, ukoliko Ivica u Zagrebu ispadne u prvoj vožnji, to ujedno znači katastrofu i prekid interesa za trku. Toga više ne bi bilo. Uz to, po ovoj formuli stalno bi se menjao poredak na vrhu trke, nešto kao u biatlonu koji je danas puno zabavniji od skijanja - uverava Vogrinec koji napominje da bi ovim modelom nestao i problem prevelikog vremenskog razmaka između dve vožnje. - Šta čovek može sada između dve vožnje? Ima tri opcije - napiti se, raditi gluposti ili umirati od dosade. Sport je danas shov business, a tome čelnici FIS-a posvećuju premalo pažnje - dodaje. Inače, pomenuti format takmičenja koji predlaže je generalnu probu imao pre pet godina u Sestriereu. Nije prošao najbolje ... - Nije se od toga trebalo odustati odmah nakon prvog pokušaja. Cela priča sigurno ima budućnost, no u nju treba uveriti i samo vođstvo FIS-a što je, znam iz iskustva, jako teška misija - tvrdi.

- FIS je jedno poprilično tromo telo, a veliki uticaj i dalje imaju velike skijaške nacije koje sve diktiraju. Na primer, koga zanima super G. To je izmišljotina velikih reprezentacija da na taj način skupljaju poene. Po meni su bitne sledeće dve stvari - takmičar sa startnim brojem jedan i 60 moraju imati iste uslove, a isto tako se mora uskladiti pitanje dužina skija - kao najveće trenutne probleme vidi Vedran Pavlek, direktor Hrvatske skijaške reprezentacije i član FIS-ovog Izvršnog odbora.

Pavlek se slaže da skijanju trebaju nove ideje i promene.

- Skijanje bi trebalo dovesti u velike gradove poput Njujorka, Moskve, Pariza, a neke trke kao što su Vengen, Kitzbuhel i Šladming moraju ostati. Pa zar se svi najveći teniski turniri ne igraju u svetskim metropolama. To bi privuklo sponzore, gledaoce i još više TV kuća. Uz porodicu Kostelić najvažniji čovek našeg skijanja govori i da takmičari premalo zarađuju.

- Pogledajte na primer koliko se povećavao nagradni fond u Vimbldonu ili Rolan Garosu u poslednjih dvadeset godina, a koliko u skijanju. Sada se voze trke u čuvenom Vengenu - pa još je Bojan Križaj za pobedu dobivao kao Ivica Kostelić lani. Nagradni fond je već decenijama 100.000 franaka. Ako skijanje želi biti atraktivnije, konkurentnije i poštenije, tada skijaši moraju za uspehe biti i bolje plaćeni - zaključuje Pavlek.

Čini se da je nekoliko paralel-slaloma po sezoni najveći ustupak koji čelni ljudi Međunarodne skijaške federacije mogu i žele napraviti po pitanju promena sistema takmičenja.

- Sve dok dve ili tri glavne nacije ne shvate da je skijanje globalni sport i jedan od popularnijih u svetu, ne može biti napretka. Ljudi danas idu na događaj, parti, a to im ovaj sport ne omogućava - zaključuje Vogrinec. Zanimljivo je da glavni akteri - takmičari mahom ne dele njegovo mišljenje i nisu za radikalne promene. Većina se u celu stvar najradije ne bi mešala, a retki su oni koji otvoreno prizivaju skijašku "revoluciju".

- Nisam o tome previše razmišljao, no sadašnji format trka mi se ne čini lošim. Ono što na prvu mogu reći to je da nam treba više paralelslaloma, jer ih vole i skijaši i gledaoci - smatra Šveđanin Andre Mirer na kojeg se nadovezuje i Francuz Žan-Baptist Granž.

- Sadašnji format slaloma i veleslaloma je po meni sasvim u redu. Po tome su ove discipline jedinstvene u svetu skijanja. Ja sam profesionalac i za mene je zakon postojeće stanje.

Neće biti više noćnih trka

Nekako najhrabriji u iznošenju svog mišljenja je salzburški policajac Rajnfrid Herbst koji je svestan da se nešto mora menjati.

- Ono što je sigurno to je da nam treba više noćnih trka, jer one okupljaju daleko više gledalaca, što je i najvažnije. Potrebna je i organizacije više evenata oko same trke, a posebno između dve vožnje jer gledaoci pored vrhunskog skijanja traže i vrhunsku zabavu. Možda su rešenje pop koncerti na nekoliko bina, nisam siguran. U svakom slučaju, na tome treba poraditi. Što se tiče samog formata trke, sviđa mi se model paralel-slaloma kao što je to u Minhenu. To je zanimljivije i gledaocima, pa nemam ništa protiv da ubuduće sve počiva na takvim trkama, gde se do pobednika dolazi eliminacionom dvobojima - iskreno će Austrijanac. Njegov sunarodnik Mario Mat, pak, budućnost skijaškog Svetskog kupa, baš kao i Pavlek, vidi u organizaciji trka u velikim gradovima.

- Iako ljudi vole noćne trke, ta priča ne može zaživjeti u potpunosti jer tu sve zavisi od nemačkoj televiziji (ARD i ZDF) koja je vlasnik TV prava za Svetski kup i njoj ti termini nikako ne odgovaraju s obzirom da su noćne trke u prime- time terminima kad su na njihovoj televiziji razni filmovi i serije. Nemci direktno ne prenose niti Schladming koji beleži rekordnu posećenost u svetu skijanja od 55.000 gledalaca.

Svetski skijaški kup se, dvojbe nema, nalazi na prekretnici. Promena sistema takmičenja i pravednija raspodela finansijskog kolača u korist skijaša sve su veći teret na leđima vođstva FIS-a koji će, na kraju priče, ipak morati da ublaži sadašnje stavove i retoriku. Okolnosti i sve manja popularnost sporta ga na to jednostavno prisiljavaju ...

     Hirscher: Moglo bi biti manje takmičara

     Kad se radi o budućnosti i organizaciji tehničkih disciplina u Svetskom kupu, trenutno vodeći skijaš Svetskog kupa, Austrijanac Marsel Hiršer ima svoje mišljenje: - Za mene nije ključna stvar model takmičenja već popularizacija skijanja. Bitno je da trku gleda što više ljudi, a onda se kao pravo rešenje nameće veći broj trka oko velikih gradova kao što je, na primer, Zagreb. Mislim da u tom smeru treba graditi budućnost takmičenja u Svetskom kupu. Razmak između trka jednostavno mora postojati, velik je broj takmičara, trebaju svi završiti trku. Možda je opcija smanjenje njihovog broja, no time se ne želim zamarati jer to nije moj posao.

     Tomba: Trebalo bi sve ostati po starom

     Jedan od najvećih skijaša svih vremena, Italijan Alberto Tomba, o novim idejama kaže: - U skijanju se stalno menja tehnologija i pravila vezana za skije, pa zašto i formula održavanja trka ne bi bila podložna promenama. Ipak, ja sam po tom pitanju, kad se o slalomu i veleslalomu govori, dosta subjektivan jer sam u tim disciplinama ostvario svoje najveće rezultate. Mislim da bi trebale ostati dve vožnje, po tome su toliko i posebni. Paralel-slalom jedan je od mogućih načina dodatnog povećanja interesa za ovaj sport, u moje vreme se vozio samo na samoj završnici Svetskog kupa i bilo je zabavno. Izravni eliminacioni dvoboji među skijašima uvek nose dodatna uzbuđenja.