Predhodnih dana je obeležena dvadesetogodišnjica prijema Bosne i Hercegovine u Međunarodni olimpijski komitet koja je prošla uz gorak ukus raspadanja.

U zemlji koja ne poštuje ni svoje ljude, ni prirodna bogatstva, a kamoli kulturno-istorijska i sportska nasleđa iz dalje i bliže prošlosti, olimpijski duh je odavno iščezao iz kolektivne svesti. Javno preduzeće ZOI '84 formirano je sa javnom ulogom i javnim zadatkom da materijalna i kulturna nasleđa Zimskih olimpijskih igara koje su u Sarajevu održane 1984. – provede kroz tranziciona vremena i očuva ih kako bi građani i brojni turisti mogli nastavljati svetlu tradiciju.

Umesto toga, iz godine u godinu bili smo svedoci neodgovornosti, nesposobnosti i bezobrazluka čelnih ljudi ovog preduzeća, postavljanih od strane različitih stranaka, koji su, umesto obnove sportskih objekata i promocije sporta, radili na obnovi svojih ličnih fondova, zapošljavanju članova uže i šire porodice i uspostavljanju birokratske blokade koja će sportske klubove ili pojedince efikasno obeshrabrivati u postizanju plemenitih ciljeva.

Slučaj preduzeća ZOI '84 ne razlikuje se mnogo od priča o GRAS-u, Toplanama, Vodovodu, Skenderiji... Javna preduzeća čiji bi cilj trebao biti, a nije - javni interes. A priča ima i svoj nastavak u vidu beskrajnih sednica skupštine Kantona Sarajevo čiji zastupnici, umesto da stanu na kraj lošim menadžerima, lošim upravnim odborima i lošoj poslovnoj klimi u javnim preduzećima, žele podići još jedan kredit kako bi otvorili novu priliku za hohštapleraj. Jer može im se, građani će to platiti.

Podsetimo se:

- Olimpijska dvorana Zetra u fazi je propadanja, pretilo joj je isključivanje struje i grijanja jer računi odavno nisu plaćeni. Zetra, istovremeno, visokim cenama najma onemogućava i obeshrabruje sportske klubove da zajedničkim snagama rade na afrimaciji i obnovi ovog prostora. Kuriozitet – cena mesečnog najma jedne svlačionice za sportski klub, bez vode - prosečne veličine 16 kvadratnih metara, jednaka je ceni najma jednosobnog stana u Sarajevu.

 - KJP Skenderija, sa svoje dve sportske dvorane, u sličnom je stanju kao i Zetra. Ledena dvorana ne samo da nije obnovljena, već joj je propao krov, used nanosa snega, pa je tako trajno ugašena nada svih sportista na ledu da će jednoga dana, možda, moći trenirati u ovom prostoru. Kriv je snijeg? Ne, krivi su ljudi koji ga nisu očistili na vreme.
A silni kvadratni metri poslovnog prostora od kojih bi Skenderija mogla platiti sve svoje račune i još donirati? Siđite danas u tzv. privredni grad i uverite se svojim očima da je odavno već postao 'grad duhova.'

- Olimpijske planine, šta je sa njima? Guše se u smeću, neplanskoj gradnji i parkiranim automobilima. Cene ski liftova skoro da su dostigle one na najboljim skijalištima Evrope, ali je zato infrastruktura tipično naša: neuređene staze, blatnjavi prilazi, da ne govorimo o nepostojanju adekvatnih sanitarnih prostorija ili nedajbože – ski depoa. Leti je situacija još i gora: većina objekata ne radi, doslovno se na 'ljepoticama' nema šta videti, a i priroda je u očajnom stanju. Odete li na neko od igmanskih izletišta budite spremni na šok – prekrivena su smećem, kesama, odišu primitivizmom i necivilizacijskim ponašanjem...

- Bob Staza – dovoljno je reći da je proglašena najlepšom napuštenom građevinom na svetu.
Ova staza, kombinovana za bob i sankanje, izgrađena je uoči Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu, održanih 1984.
Objekti na nekad omiljenom izletištu Sarajlija - Trebeviću, tokom ratnih dešavanja potpuno su devastirani, a zajedno s njima i bob staza. ZOI 84, organizacija u čijoj je staza nadležnosti, nema novca za njenu obnovu – inače je ova organizacija u jako teškoj situaciji pa su olimpijski spomenici u glavnom gradu BiH (ako uopšte još i stoje) u prilično lošem stanju...

I gde je onda danas olimpijski duh?

Znam pouzdano da se nalazi u Notthinghamu, britanskom gradu u kojem i dalje, u kolektivnoj svijesti stanovnika, živi uspomena na sarajevski trijumf klizačkog para Thorwill i Dean sa ZOI '84. Kada nekoga iz Nottinghama upitate za Sarajevo, govorit će o tom gradu sa puno naklonosti i poštovanja. Zaslužujemo li ga?

    Izvor: Radiosarajevo.ba   Piše: Vesna Andree Zaimović,   Foto: Radiosarajevo.ba

 

Galerija slika