Program rada nove Vlade Severne Makedonije, koji je između ostalog predstavio premijer Zoran Zaev, predviđaju se razni modeli razvoja Popove Šapke kao regionalnog turističkog centra, sa mogućnošću privatnih investicija ili javno-privatnog partnerstva, što bi omogućilo izgradnju žičare od Tetova do ski centra Popova Šapka.

Izgradnja nove žičare od Tetova do Popove Šapke je nova ideja. Žarko Trpkoski iz ski-kluba "Ljuboten" iz Tetova kaže da je to dobra ideja, ali pre nego što se realizuje, treba dobro razmisliti koliko će to biti funkcionalno i izvodljivo, jer je to velika investicija. Od Tetova do Popove Šapke već postoji žičara, koja je dugo bila najduža žičara gondole na Balkanu, ali je van funkcije od konflikta 2001. godine, oprema je oštećena, a sajla je pokidana na mnogim mestima.

Stara žičara gondole se ne koristi nakon konflikta 2001. godine (Foto: Z. Andono

Gondolska žičara Tetovo - Popova Šapka građena je od 1962. do 1965. Ukupna dužina je oko 6,5 km, a vožnja gondolskom kabinom za četiri osobe trajala je 40 minuta, kapaciteta 400 osoba na sat. U to vreme to je bilo jedino prevozno sredstvo do Popove Sapke, jer je put izgrađen kasnije. Odigrala je ogromnu ulogu u razvoju Popove Šapke kao skijaškog i turističkog centra: 1966. godine obnovljeno je skijaško takmičenje "Šarplaninski kup", izgrađeni su hoteli „Popova Šapka“ i „Slavija“ i drugi smeštajni kapaciteti, izgrađene žičare i ski liftovi i ubrzo je Popova Šapka izbila „u samom vrhu skijališta u Jugoslaviji“, rekao je Trpovski.

Ovakav razvoj Popove Šapke traje do sredine 1980-ih, kada se iz godine u godinu sve više nazadovalo i danas je u gotovo nezavidnom položaju. Jedno vreme centrom je upravljao HEK „Jugohrom“, 1996. godine je prešao pod upravu ESM-a, ali stagnacija i devastacija nisu prestajali.

Skijaški centar Popova Šapka već dugi niz godina propada i pravi gubitke, mada je za njenu rekonstrukciju pripremljeno nekoliko studija izvodljivosti (Foto: Z. Andonov)

„U periodu 2013-2015. ESM je uložio 20 miliona evra, ali, nažalost, bez efekta. Počela je izgradnja sistema za veštački sneg, nedovršenim velikim iskopom za akumulaciju vode. Vrhunska žičara sa šest sedišta gradi se pet godina i sa izvesnim problemima jedva je završena pre početka prošle skijaške sezone, ali se još uvek ne koristi, jer skijalište prošle sezone nije imalo nijedan skijaški dan. Tokom njegove izgradnje napravljeni su veliki ekološki poremećaji na ski stazama Ceripašina i Mal Jelak, celo brdo se urušilo, a postavljanjem polazne stanice na prvobitnoj poziciji oštećen je jedan od glavnih izvora pijaće vode iz kojeg se Tetovo snabdeva “, nastavlja Trpkoski.

Vlada SDSM-a 2016. odlučila je da proda skijaški centar Popova Šapka ili ga eventualno da pod koncesiju, jer prethodno rukovodstvo nije dalo rezultate i godišnje je ostvarivalo gubitak od milion evra. Takođe je naručena studija izvodljivosti, iako je ranije bilo nekoliko takvih studija. Najnovijia studija preporučuje ulaganje 86 miliona evra u narednih pet godina, a kao mogući organizacioni modeli navode se prodaja, koncesija, javno-privatna partnerstvo i javno preduzeće kao mogući organizacioni model. Na ovo su reagovale nevladine organizacije iz Tetova i inicijativa „Sačuvajmo Popovu Šapku“ rekavši da se na takve studije troši samo novac, a da se ništa ne preduzima za spsas Popove Šapke.

„Jedan od glavnih razloga za ovakvu situaciju sa skijaškim centrom Popova Šapka je taj što ni ESM, ni državno rukovodstvo, nemaju znanja o osnovnim principima funkcionisanja modernih skijaških centara. Kao rezultat, centrom se loše upravlja, loše funkcioniše, sa sve manje dana skijanja, što kao rezultat ima finansijske gubitke. U tom kontekstu treba sagledati ideju o izgradnji nove gondolske žičare, jer je besmisleno rekonstruisati staru. Nova žičara trebalo bi da bude dvostruko brža i da ima tri do četiri puta veći kapacitet od stare.

Ali za takvu odluku trebalo bi napraviti analizu investicije koja bi koštala oko 20 miliona evra, sa dugim rokom povrata uloženih sredstava. „Pored toga, njegova izgradnja bi znatno opteretila skijaški centar, odnosno za taj novac mogle bi se izgrade najmanje tri žičare i urede skijaške staze“, predložio je Trpkoski.

           izvor: SAKAMDAKAZAM.MK     Z. ANDONOV   27.09.2020.