Zamenik gradonačelnika Sarajeva Aljoša Čampara posetio je gradove Skoplje i Dubrovnik, u cilju razmene informacija i iskustava u izgradnji tamošnjih žičara. Gradonačelnik Skoplja Koce Trajanovski kazao je da je žičaru u Skoplju, čija je izgradnja trajala oko godinu dana, finansirala Vlada Republike Makedonije.

Tokom prijema, dogradonačelnik Čampara je upoznao domaćine da je Gradu Sarajevu donirana polovna žičara, stara oko 30 godina.

Direktor žičare u Skoplju, Boris Ivanovski mu je sugerisao izgradnju nove žičare u Sarajevu, prvenstveno iz sigurnosnih razloga.

Istog mišljenja je bio i rukovodilac dubrovačke žičare Ivan Tokić.

"Budući da je korišćena žičara bila u eksploataciji 30 godina i da je amortizovana, dovela bi se u pitanje sigurnost putnika prilikom njenog korištenja", naglasio je Tokić.

Iako studija izvodljivosti, koja je rađena za sarajevsku žičaru, kazuje da eksploatacija nije ekonomski isplativa, iskustva skopske i dubrovačke žičare govore potpuno suprotno, tj. da žičara može rentabilno poslovati.

Stara trebevićka žičara počela je sa radom 1959. godine i narednih nekoliko decenija Trebević nije bio tek drago izletište već puno više. Kultno mesto na koje se odlazilo da se vidi i bude viđen.