Grad Kraljevo nije pristao na cenu koju je za otkup stubova žičare tražio njihov vlasnik – firma “Dva B” iz Kraljeva, pa su 20. oktobra isečeni svi preostali stubovi i prodati kao staro gvožđe

Zbog sudskog spora oko neisplaćenih zarada bivšim radnicima Smučarskog doma na Goču, u aprilu ove godine uklonjeno je nekoliko stubova žičare. Bivši radnici udruženja građana „Smučarski klub Goč“ dobili su svog poslodavca na sudu, a na ime njihovih potraživanja izvršitelji su popisali svu pokretnu i nepokretnu imovinu. Nakon što je na licitaciji sredinom 2015. godine Smučarski klub ostao bez tabača snega, sanki i druge opreme, u aprilu su na red došli i stubovi žičare.

Oni su bili u vlasništvu kraljevačke firme „Dva B“, koja je počela da uklanja stubove žičare, ali su njihovi predstavnici u isto vreme ponudili lokalnoj samoupravi da otkupi preostale stubove žičare.

Gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić rekao je tada za portal Krug da je cena po kojoj ova firma želi da proda gradu stubove daleko niža u odnosu na to koliko košta samo postavljanje jednog stuba i da grad Kraljevo traži način da sve stubove otkupi od sadašnjeg vlasnika.

- Sada je najbitnije da sačuvamo stubove, a nadam se da će u budućnosti biti sredstava za izgradnju žičare – rekao je tada gradonačelnik ističući da su nerešeni imovinsko-pravni odnosi na planini nasleđeni još iz doba komunizma.

U svojoj današnjoj izjavi gradonačelnik Kraljeva podseća da su mu na sednici Gradskog veća 4. maja ove godine data ovlašćenja da formira komisiju za pregovore sa vlasnikom stubova. Zadatak komisije bio je da utvrdi broj, masu stubova i procenjenu vrednost.

- U ponudi firme “Dva B” je pisalo da se radi o 14 stubova, ali smo preko GIZ portala utvrdili da se, zapravo, radi o 10 stubova ukupne mase 10.000 kilograma. Ponudili smo dopisom otkup 10 stubova po ceni otpadnog gvožđa, 17 dinara po kilogramu. Nismo dobili nikakav pisani odgovor, jer verovatno nisu bili zadovoljni ponudom, pa su vlasnici stubova iskoristili drugu mogućnost i isekli stubove – kaže Terzić.

U preduzeću “Dva B”, uz žaljenje što je sve završeno onako kako se završilo, saznajemo da je cena koju je grad Kraljevo ponudio za otkup stubova (17 dinara) bila gotovo trostruko niža u odnosu na traženu (50 dinara), zbog čega nisu mogli da je prihvate.

- Komisija je obilaskom terena utvrdila da stubovi jesu u stanju koji bi omogućio da posle remontovanja mogu da se iskoriste za montiranje neke nove žičare, ali da nisu ni najbolje postavljeni, niti su lokacije na kojima se nalaze, nekim budućim projektima predviđene za izgradnju žičare – obrazložio je Terzić.

Iako prethodne zime na Goču nije bilo pravih skijaša, jer više u pogonu nije ni ski-lift, Kraljevčane koji vole ovu planinu i stanovnike sela ispod Goča, u aprilu je uznemirila vest o demontiranju i odvoženju prva četiri stuba žičare, ali su se nadali da će preostali stubovi biti sačuvani za neka, možda bolja vremena u kojima bi Goč dočekao montiranje nove žičare uz korišćenje starih stubova. Nekako im je, kažu, to predstavljalo jedua od garancija da će Goč živeti.

KAKO JE NAPRAVLJEN DUG?

U Smučarskom domu dugovi za neizmirene zarade napravljeni su za troje radnika od 2010. do 2015. godine. Ljubodrag Simić je, kao predsednik Smučarskog doma Goč 2015. godine, nakon što je zbog tih dugova za plate i neizmirene poreze i doprinose, prodat tabač snega (za 300.000 dinara), rekao da je on te dugove zatekao.

- Jedan radnik je pristao da mu na mesečnom nivou izmirujemo dug, njega smo isplatili za nešto više od godinu dana, ali drugo dvoje tada zaposlenih, želeli su novac odmah i zbog toga tužili Smučarski klub – pojasnio je tada Simić.

Po istim tužbama, na licitaciji su „otišli“ i stubovi žičare, koja je, možda. zaista predstavljala poslednju uspomenu na zlatne dana Goča.

PODSETNIK NA LEPŠE DANE GOČA

Sa saznanjima da vrhovi viši od 1.000 metara pružaju odlične mogućnosti za razvoj zimskih sportova i odmor i rekreaciju u netaknutim šumovitim prostranstvima, u jesen 1980. godine, grupa entuzijasta predvođena Kraljevčaninom Mišom Milenkovićem formirala je Smučarski klub Goč. Bilo je u tom timu inženjera, ekonomista, profesora, pravnika i drugih ljubitelja planine, koji su prionuli na posao da od Goča naprave reprezentativan turistički centar.

Mada novca nikada nije bilo dovoljno, već 1982. godine napravljene su dve ski staze, sledeće godine su postavljeni liftovi, a potom je započeta i izgradnja uspinjače sa sto sedišta. Žičara na Goču bila je, smatralo se tada, pravi čelični kolos, a stubovi su montirani uz pomoć helikoptera. Onda je došla na red i izgradnja Smučarskog doma, opet zahvaljujući entuzijastima i ljubiteljima Goča. Usledila je i izgradnja jednog depandansa sa kamin salom, restoranom, ateljeom za slikare, prodavnicom, ski servisom.

Zlatni dani Goča, nažalost, sada su daleka prošlost. Izgradnja novog paviljona možda će promeniti stvari, ali je veliko pitanje koliko će kockica morati da se složi da bi Goč dobio novu žičaru, kako bi ga, kao nekada, opet opsedali skijaši.