Umesto da donosi profit i dovodi turiste, skijalište Crni vrh na Divčibarama ne radi. Usput, donelo je i gubitak od pet miliona dinara, pa je poklon „Skijališta Srbije“ Valjevu praktično - neupotrebljiv.

Kada je 2010. godine Valjevo preuzelo gazdovanje ovim kompleksom, niko nije pretpostavio da će ski-staza i žičara biti balast iako je poklon bio s felerom - staza nije bila pripremljena za skijanje, niti je imala neophodnu opremu.

Iako je Divčibare puno gostiju i ove zime, skijalište umesto da radi, kako kažu u Ustanovi „Valis“, koja upravlja njime, predstavlja „omču oko vrata“ koja je budžet Valjeva već koštala pet miliona dinara. 

Skijalište ne radi, jer da bi uopšte bilo bezbedno skijanje, potrebno je da visina snega bude 30 centimetara, a toliko snega nema. Međutim, i da ima toliko snega, opet ne bi radilo jer nemamo dovoljno ljudi da ga opslužuju. Samo je upravnik ski-staze zaposlen, dok su ostali radnici prošle zime angažovani na povremenim poslovima i javnim radovima - priča direktor „Valisa“ Aleksandar Mijailović.

Toga ove godine nema, pa su tu mogućnost iskoristili za angažovanje radnika za rad na bazenima Petnice tokom leta. - Sa 12 zaposlenih mi se staramo o šest sportskih objekata u Valjevu, a realno nam je potrebno 35 ljudi - kaže Mijailović.

Da sve ne bi zavisilo od vremenskih prilika, potrebno je veštačko osnežavanje, a Mijailović objašnjava da ski-stazi Crni vrh nedostaje nekoliko topova i „žirafa“ za veštački sneg. Pošto bi to koštalo više od 30 miliona dinara, koje grad nema, jedino rešenje je da kompleks koji ne donosi prihod i stvara gubitak - bude izdat u zakup.

- I tu inicijativu smo predali gradu, da bar pokušamo da iznajmimo taj prostor. Neki tvrde da je sada kasno, ali pred nama je još nekoliko zimskih meseci. Sigurno je da mi ne možemo da održavamo skijalište jer nemamo s kim i potpuno zavisimo od „volje neba“ - kaže Mijailović.

Premalo dana sa snegom
U ski-stazu Crni vrh, dužine 850 metara, uloženo je oko dva miliona evra, a dvosedna žičara preneta je sa staze Karaman greben na Kopaoniku, sa idejom da Divčibare bude ozbiljan skijaški centar najbliži Beogradu i Vojvodini. Skijalište je, međutim, od januara 2008. godine, kada je otvoreno, radilo 120 dana jer je toliko bilo dovoljno snežnih dana.

        Izvor: blic.rs   15.01.2015.    Predrag Vujanac

Stanje u vezi staze Crni vrh na Divčibarama komentarisao je i autor Facebook strane Snowboard Srbija 
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Već duže vreme pišem o tome da ima problema i da to neće raditi nažalost tako se i ispostavilo na kraju da je istina.

Staza kao staza u prosečnim sezonama (ova je do sada malo ispod proseka sa snegom) može da radi i funkcionise normalno ali uz maksimalno zalaganje i rad zaposlenih.

Postoje načini i bez topova da se ova staza, iako planski problematično napravljena i loše isprojektovana u samom startu, održava u funkciji i sa tih 30cm snega koliko je pomenuto u tekstu.

Da li je bilo tih 30cm, jeste bilo je dosta više, staza nije radila. Potrebno je 4 čoveka da bi staza funkcionisala ( 1 - blagajna, 1 - polazna stanica, 1 - krajna stanica i jedan koji bi bio tu iz ostalih razloga).

Problem ove staze je to što je isuviše široka / bespotrebno raskrčena šuma i dobijena nepotrena širina staze koja nikada nije ni 1/3 iskorisćena a samim tim suviše otvorena i na podosta suncem pokrivenoj strani planine. Da je staza urađena bar upola uža bila bi i više nego dovoljno mesta za više nego solidno skijanje a opet bilo bi mnogo lakse održavati i sačuvati stazu u sunčanim danima.

Drugo tu je problem vetrova koji na vrhu staze oduvaju sneg, ali vetar kao vetar postoji na svakom skijalištu nije ovde to sad neka ekstremna i jedinstvena situacija i za to postoje rešenja koja su pokušana delimično da se primene na ovom objektu ali nesrećno i ne do kraja rešena,

I na kraju sama površine staze koja je više nego ogromna zbog njene širine može da obezebedi dovoljne količine snega koje bi se navukle i utabale na 'korisnom; delu staze čak i pri manjim padavinama i količinama snega.

Ono sto je kao i svuda potrebno je slojevito nabacivanje i tabanje snega (više dana) kako bi se stvorila čvršća podloga a samim tim obezbedio i pokrivač staze i u toplijim uslovima i za duži period.

Nemoguće je da mala staza tj ski centar Divčibare ili kako već ide naziv, toliko dobro funkcioniše u tako nemogućim i lošim uslovima okružena vikend naseljima i malim površinama sa koje bi mogao da se navuče sneg a ona ipak radi i radila je podosta dana ove sezone. Naravno za sve ovo zaduženo je dobro gazdovanje i naporan rad i red zakupca ove staze koji je pokazao kako treba gazdovati i upravljati jednim 'ski centrom'.

Istina je da bi na ovoj stazi bilo potrebno mnogo više zalaganja ali samim tim i više prihoda.

Staza kao staza ima idealne uslove sšto se tiče obezbeđivanje jezera, kolektroske stanice za osnežavanje fakticki na par metara od polazne stanice je zgrada stare kolektorske stanice otpadnih voda za koju ne znam da li je ikada i puštena u rad i rečica koja prolazi cijem bi se pregrađivanjem jednog dela te reke obezbedila više nego dovoljna količina vode tako da realno sve to postoji i sve je tu i naravno da treba ulagati ali opet ponavljam mogla je lepo da radi sa dobrom organizacijom i sa 5 ljudi!

Galerija slika