Tačno dve decenije od početka gradnje luksuznog hotelskog kompleksa na planini Crni vrh kod Bora, zvanog "Jelen-Hajat", više nema nikakve nade da će se to zdanje, u koje je utrošeno oko 65 miliona dolara, ikada privesti nameni!

Po saznanjima "Novosti", ruska naftna kompanija "Gasprom", kao većinski vlasnik NIS u čijem je vlasništu oko 60 odsto ovog zdanja, nema nameru da investira u završetak izgradnje crnovrškog "Hajata", budući da hotelijerstvo nije osnovni biznis tog naftnog giganta. Bez njih, ni ostali akcionari "Jelena" - RTB Bor, "Energoprojekt", PTT Srbija, "Srbijašume" i opštine Bor i Žagubica, niti imaju para, niti mogućnosti da to zdanje privedu nameni.

"Jelen-Hajat", kako je zvanično nazvan, napušten je posle 1999. godine i NATO bombardovanja. Oko 1.000 radnika napustilo je gradilište još u proleće 2001. godine. Po jednoj proceni uloženo je 50, po drugoj 65 miliona dolara, preostalo je još toliko da se investira i da proradi "drugi Kopaonik". Preostalo je bilo samo deset meseci do konačnog završetka. To se nije desilo, a nije bilo ni ozbiljnijih pomaka, niti će, već je izvesno, ikada biti.

Pored hotela su predsednička palata i ambasadorski apartmani, zatvoreni bazen, otvorena pozornica, tržni centar, niz prodavnica, benzinska pumpa, podzemne garaže, stanovi za osoblje, sportski tereni, heliodrom, trafostanice, pošta, banka, dečji vrtić, ski-staze, klizališta, nacionalni restorani...

Kroz centar trebalo je da protiče veštačka reka, a nekoliko kilometara dalje u planini je specijalna fabrika vode. Bio bi to, kako je zamišljeno, najmoderniji planinski centar u istočnoj Evropi. Ali, umesto toga, pre nekoliko dana, sa centralne zgrade crnovrškog kompleska odvalila se betonska ploča, teška nekoliko tona, što je samo po sebi, dovoljan dokaz da se 65 miliona dolara - urušava!

Jedna od ideja da se crnovrški "Hajat" privede kakvoj-kakvoj nameni bila je i da se on preuredi u - zatvor! Međutim, i ta je solucija ostala tek zapisana na papiru, pa još samo ostaje da sačekamo kada će zub vremena potpuno izbrisati crnovrški kompleks sa zemlje i od njega ostaviti samo gorku uspomenu".

TITOVU IDEJU SPROVEO MILOŠEVIĆ
IAKO je kao glavni kreator izgradnje "Hajata" bio najčešće pominjan Slobodan Milošević, bivši predsednik Srbije i SRJ, ideju o izgradnji hotela na Crnom vrhu dao je, zapravo, još Josip Broz Tito, koji je veoma često posećivao ovaj kraj i uživao u lovu.

U planinarskom domu na ovoj planini, gde je odsedao, bivšem predsedniku SFRJ na raspolaganju je bilo čak 105 vrsta vina, ali je on najradije pio hvarski "pošip".

-----------------------------------

Tekst iz dnevnog lista BLIC od 27.10.2000.

Zid ćutanja oko Crnog vrha

Nakon prvog napisa o tajanstvenom gradilištu na Crnom vrhu činilo se da je zid ćutnje oko toga ko su bili glavni finansijeri - nepremostiv. Služba za informisanje hotela 'Hajat', kada smo rekli razlog posete, uputila nas je da sva pitanja vezana za Crni vrh potražimo u 'Beogradskom mešovitom preduzeću', firmi koja je vlasnik beogradskog 'Hajata' i koja ima prostorije u tom hotelu. Do prostorija nismo stigli, a cela komunikacija završila je na sekretarici generalnog direktora, gospodina Trivunca, koji nije želeo da odgovori ni na jedno pitanje o pomenutoj temi.

Ni u 'Energoprojektu', ni u 'Jugopetrolu' nije mogao da dobije informacije.

U JP 'Srbijašume' bili smo bolje sreće. Čim je čuo šta nas interesuje, direktor Milan Rodić je obećao da će nas primiti, ali je po dolasku novinara 'morao hitno da izađe', ostavivši na raspolaganju gospodina Cvetka Radulovića, koji je do 1988. godine bio direktor 'Srbijašume tours', preduzeća koje je u okviru kompanije bilo zaduženo da koordinira poslove sa 'Jugopetrolom' oko izgradnje kompleksa 'Crni vrh'. O tome direktor Radulović priča:

-Krajem leta 1996. godine dobio sam nalog da ispred 'Srbijašuma' sarađujem na poslovima oko izgradnje kompleksa Crni vrh. Ono što sam znao bilo je da u celokupan posao 'Srbijašume' unose šumski kompleks oko Crnog vrha i radove na raščišćavanju terena i izgradnji tri ski-staze u dužini oko četiri kilometra. Projekt je već bio gotov, ali nisam znao ni ko je njegov autor ni ko stoji iza celog posla. Ljudi sa kojima sam kontaktirao bili su iz 'Jugopetrola' kao investitora i beogradskog hotela 'Hajat', koji se u celoj priči pojavio dve godine kasnije.

S obzirom na to da je na predviđenom kompleksu bilo i privatnih parcela, sačekalo se da opština Bor, kao jedan od učesnika u projektu, završi poslove obeštećivanja vlasnika, i tada se krenulo s poslom. Kolika je bila vrednost zemljišta koje su 'Srbijašume' uložile kao svoj deo, direktor Radulović nije znao ni tada, ni sada. Budući da je vlasnik šumskog kompleksa država, vrednost zemljišta je odredila Vlada Srbije. Kasnije se ispostavilo da je učešće 'Srbijašuma' u celoj investiciji pet odsto (celokupni kompleks prema prvom projektu bio je planiran na 120 hektara).

Tragom ove priče došli smo do prednacrta ugovora 'o zajedničkoj izgradnji i međusobnim odnosima u vezi sufinansiranja izgradnje turističkog centra Crni vrh u istočnoj Srbiji', koji je datiran sa 17. avgustom 1995. godine. Kao strane u ugovoru nabrojani su: 'NIS Jugopterol' (direktor Dragan Tomić), JP 'Srbijašume', Skupština opštine Bor, RTB Bor, Ministarstvo za saobraćaj - Direkcija Beograd i 'Energoprojekt' (direktor Dejan Kovačević). Ugovorom je bilo predviđeno 'da se na lokaciji kod postojećeg motela u bliizini ski-staze izgradi hotel sa četiri zvezdice, kapaciteta 250-300 ležajeva i restoran orijentacione površine 12.500 kvadrata, kao i da se izgradi apartmanski kompleks sa oko 200-250 ležajeva sa pratećim trgovačkim sadržajem površine 7.500 kvadrata'. Određeno je, takođe, da 'NIS Jugopetrol' bude 'nosilac operativnog

posla na izgradnji kompleksa i da obezbedi potrebna sredstva za pripremne radove i deo investicionih sredstava za dalju izgradnju'.

U delu ugovora u kome je trebalo da bude definisana visina sredstava koja će 'Jugopetrol' uložiti, stoji prazan prostor, ali je zato jasno definisano da 'sve ugovorne strane vrše uplatu sredstava kao deo svoje ugovorne obaveze odmah na žiro-račun 'Jugopetrola', sa klauzulom da će se u slučaju kašnjenja primenjivati kamata prema važećim propisima.

Ko je šta, prema ugovoru, trebalo da finansira? 'Srbijašume' - liftove, ali i da učestvuje u finansiranju drugih radova. Opština Bor - finansiranje potrebnog zemljišta, kao i troškove i druge obaveze, izgradnju ski-staza, objekte vertikalnog transporta (žičare) i - RTB Bor kompletnu infrastrukturu (objekti, vodovod, kanalizacija, struja, PTT i sve troškove naknade/takse). Ministarstvo za saobraćaj - rekonstrukciju prilazne saobraćajnice i izgradnju novih puteva. 'Energoprojekt' - nedefinisani procenat vrednosti ukupne investicije.

Kompletan projekt uradio je autorski tim 'Energoprojekta', ali u njemu, osim hotela i pratećih sadržaja, nema osam vila koje su naknadno dozidane. Naknadno je i prvobitni projekt hotela pretrpeo značajnu izmenu, u visinu i širinu. Negde krajem 1997. godine počele su da kruže informacije da se u čitav projekat uključuje medđunarodni lanac hotela 'Hajat ridžensi'. U zimu 1998. godine u beogradskom hotelu 'Hajat' pojavio se gospodin Piter Ričards iz engleskog ogranka kompanije 'Hajat ridžensi', za koga je rečeno da je do skora bio generalni direktor hotela 'Hajat' u Bakuu (Azerbejdžan), i da će on biti budući direktor hotela 'Hajat' na Crnom vrhu. Bilo je to, podsetimo se, vreme najjačih sankcija Evropske unije prema Jugoslaviji, posebno kada su u pitanju ulaganja u objekte koje kontrolišu 'firme bliske predsedniku Miloševiću'. Šta je hteo mister Ričards?