Na Kalemegdanu počela geološka ispitivanja tla, kao deo priprema za gradnju žičare koja će povezati Beogradsku tvrđavu sa parkom na novobeogradskom Ušću. Trenutno se vrše istražni radovi koji su deo elaborata za potrebe plana detaljne regulacije, a nakon završetka ispitivanja planirano je raspisivanje tendera za izbor izvođača.
Realizacija ovog projekta sve je izvesnija, a tender i dodeljivanje ugovora izvođaču najavljuje se za narednu godinu. Sama gradnja žičare trajala bi godinu i po dana, a projekat je zamišljen kao zajednička inicijativa Grada Beograda i JP Skijališta Srbije. Šta do sada znamo o ovom projektu i kako se on uklapa u širu sliku, imajući u vidu da se radi o objektu u prostoru koji će u budućnosti obeležiti vizure i panoramu grada?
Nedostatak komforne pešačke veze sprečavao je bližu funkcionalnu integraciju dve obale, kao i razvoj i širenje pešačkih sadržaja. Žičara koja je planirana nije samo veza dve obale reke, već ulazi nešto dublje u park i terminiše kod raskrsnice Bulevara Mihajla Pupina i Bulevara Nikole Tesle. Sa dužinom od oko 1200 metara između polazne tačke na Kalemegdanu i stanice na Ušću, ova žičara zapravo prezi relativno malu visinsku razliku od svega 30 metara. To omogućava potpuno horizontalnu putanju na većem delu njene trase, a projektovani kapacitet je do 3000 putnika na sat. Projektovani kapacitet moguće je ispuniti većim brojem manjih kabina ili manjim brojem većih. Manje kabine imaju kapacitet do 10 putnika, dok bi veće mogle da nose i 35 putnika po vožnji, ali još nije poznato koja će varijanta biti primenjena. U svakom slučaju, dizajn kabine(gondole) jedan je od najvažnijih aspekata za prestiž ovakvog projekta.
Kada govorimo o budućoj beogradskoj žičari, za njeno ambijentalno uklapanje važne su još dve tačke - izgled stanica i stubova. U ovom slučaju jedna od stanica nalazi se na Velikom šetalištu na Kalemegdanu, pa nije ni potrebno naglašavati značaj ove intervencije. Šta više, planirana je ukopana stanica, kojoj će se pristupati stepenicama sa vidikovca iznad tramvajske okretnice. Radi se o objektu od preko 800m2 bruto površine, a 3D prikazi koji su dostupni daju još bolji uvid u prostorni kontekst. Čini se da ovde nije dovoljno vođeno računa o okolini i ambijentalnom uklapanju. Renderi pokazuju futurističku predimenzionisanu nadstrešnicu koja je arhitektonski neprilagođena lokaciji, dok nije u potpunosti jasno ni kako će biti materijalizovana. Uklapanje ovakvog objekta u ambijent Kalemegdana je ozbiljan posao, koji zbog svog značaja može biti i predmet javnog konkursa.
Stanica na Ušću je takođe veliki objekat od preko 1000m2 bruto površine, ali zbog svoje lokacije nema nikakvih estetskih ograničenja. Pored krajnjih stanica žičara donosi i nekoliko velikih stubova u prostoru, koji bi isto trebali biti estetizovani za potrebe ovako istaknute pozicije. Žičara u gradu nije isto što i žičara na planini, a obične cevi ovde nisu dovoljne. Ako znamo da maksimalna visina ovih stubova može da dosegne čak 40 metara, to znači da mogu i sami postati atrakcija. U tom smislu, treba razmotriti nestandardno oblikovanje i dekoraciju stubova. Između dve stanice nalaziće se 4 stuba koji će nositi kablove, jedan na starogradskoj strani i tri na novobeogradskoj. Vožnja između Kalemegdana i Ušća trajaće malo preko 3 minuta.
Ostaje da se vidi još koliko će vožnja novom žičarom koštati, ali prema analizama koje su vršene nije moguće ostvariti isplativost žičare kao dela sistema javnog prevoza. Vrednost celog projekta procenjuje se na oko 15 miliona evra.
Izvor, fotografije: beobuild.rs
Galerija slika
