Freestyle zimski sportovi sportovi u varijanti Skijanja i Snowboarda (discipline: Slopestyle, Halfpipe i Big air) u Srbiji su sve popularniji među mladima i imaju sve više poklonika, mada se ne može reći da su to kod nas masovni sportovi.

U našem najvećem ski centru Kopaonik do prošle godine je postojao snow park koji je uklonjen. Nalazio se u samom sentru skijališta i morao je da ustupi mesto za potrebe skijaša rekreativaca. Srećom, u JP Skijališta Srbije nisu ljubitelje frestyle-a ostavili na cedilu. Ovog leta se na jednoj od padina sa Pančićevog vrha gradi novi snow park.

U takmičarskom aspektu freestyle skijanja / snowboarda u Srbiji, poslednjih nekoliko godine najviše doprinosi kragujevački klub ABC (Aggressive Brothers Crew) na čelu sa Filipom Filipovićem koji je i selektot i trener Freestyle reprezentacije Srbije. Ovaj klub je najzaslužniji što smo kod nas imali takmičenja visokog ranga, tipa FIS Evropa kupa.

Ovaj sport nema egzaktna, jednostavna merila vrednovanja (na primer vreme u trci) već je za to potreban veoma stručan sudijski kadar koji će ujednačenim kriterijumima svuda u svetu suditi sve elemente nastupa koje je takmičar izveo, uz stalno usavršavanje obzirom da se granice u onome što izvode freestile vozači svakodnevno pomeraju.

Iz tog razloga je nastala Asocijacija Freeskiing Profesionalaca – AFP koja je uspela da obezbedi na svetskom novou jedinstvani poredak u nivou organizacije freesiing takmičenja, kao i ujednačene kriterijume suđenja i rangiranja takmičara... Tokom oko deset godina postojanja ove Asocijacije, uspeli su ove kriterijume da dovedu do skoro savršenog.... ali, danas Asocijacija freeskiing  profesionalaca zvanično više ne postoji.

Evo priče o tome, koju prenosimo sa sajta downdays.eu, autor: Ethan Stone.

Nema više trofeja: 
Asocijacija Freeskiing  Profesionalaca zvanično više ne postoji (Photo: AFP)

Od kraja 2000-ih, Asocijacija Freeskiing Profesionalaca – AFP (Association of Freeskiing Professionals) obezbedila je opšti poredak za takmičenja u disciplinama Slopestyle, Halfpipe i Big air širom sveta, pokušavajući da uvuče neobuzdan, neregulisan sport u neku sličnost i kohezivnost ujednačenih kriterijuma i prezentacije toga.   
AFP nisu shvatili veoma ozbiljno. Uostalom, nisu vodili svoju turneju, već su sakupljali mnoga postojeća „nezavisna“ takmičenja u svoj rang - naplaćivali kotizaciju za organizatore takmičenja da bi ga rangirali, a li i članarinu za sportiste.   
Istovremeno, AFP je pružio raznovrsne resurse koji su pomogli rast freeskiing-a širom sveta. Njihov sistem ocenjivanja i obrazovni programi sudija postavljaju međunarodne standarde, a njihov kišobran je dao verodostojnost i vidljivost mnogim takmičenjima iz kalendara turneja.   
Bez obzira na to da li im je posvećena velika pažnja ili ne, AFP je uvek bio tu sa „zvaničnim“ rangiranjem freeskiinga - ali odjednom, više ih nema.

Ako danas posetite početnu internet stranicu AFP (www.afpworldtour.com), dočekaće vas sledeće poruka: „Trenutno naša veb lokacija, rangiranje i sadržaj nisu dostupni. Izvinjavamo se zbog toga, ali zbog nedostatka finansijskih sredstava i podrške, više nismo u mogućnosti da održavamo veb lokaciju. Trudimo se da pronađemo rešenje.“

Da li je ovo zaista kraj AFP-a? Ethan Stone sa internet portala "DownDays" pozvao je početkom jula 2019, izvršnog direktora Erica Zerrennera da to objasni.  

Ethan Stone: Zdravo Eric, kakva je tvoja pozicija na AFP-u?

Eric Zerrenner: Bio sam izvršni direktor. Pretpostavljam da još uvek jesam, ali trenutno ne postoji mnogo izvršenja ili usmeravanja.  

ES: Počnimo s nekom pozadinom. Koliko dugo je AFP egzistirao i u koje je svrhe služio?

EZ: Ideja AFP-a započela je 2007. godine, kada su neki od osnivača sporta, takmičari i ljudi iz industrije počeli da razgovaraju o onome što je bilo potrebno kako bi freeskiing nastavilo da raste. Nivo vožnj bio je sve bolji i bolji, a organizatorima je bilo sve teže da precizno identifikuju, odaberu i pozovu sportiste. Tako je AFP nastao iz te potrebe za globalnim sistemom rangiranja koji bi pružio potpunu sliku o tome kako freeskieri konkurentni među sobom. U to vrijeme nije postojalo ništa slično, a bilo je načina da se bilo ko drugi uključi u freeskiing, tj. FIS- Međunarodna skijaška federacija.  

Počeli smo sa formulisanjem plana o tome kako će funkcionisati sistem rangiranja. Znate, ne morate samo pokrenuti sistem rangiranja. Postoji toliko mnogo drugih stvari koje idu uz to. Postoje različiti nivoi takmičenja, pa kako ih kategorisati? Koji su kriterijumi za određene nivoe, kakve bodove treba dodeliti? Takođe, ovo je procenjen sport. Ako dodeljujemo bodove sportistima na takmičenjima za koje smo utvrdili određen nivo, jedan od kriterijuma mora biti nivo ocenjivanja koji je jednak nivou takmičenja. Ako ćete sve to mandatirati, gotovo da ste odgovorni za kreiranje programa obrazovanja i sertifikacije sudija. Ne možete zahtevati da takmičenje ima određeni nivo suđenja, a tamo nema ničega što zahteva da takav nivo sudija postoji! To je brzo postalo više od ubacivanja vozača na listi  da bi rekli: „Ova devojka je broj 5 na svetu, a ovaj momak broj 9.“  

AFP je zvanično predstavljen 2009. godine sa rejtingom i World Tour kalendarom. Freeskiing takmičenja koji su se odnosila na nas, procenili smo  i dali im odgovarajući nivo. Sastavili smo obrazovni program za sudije i osnovali škole u kojima ćemo obučavati i certificirati sudije. Odatle je sve nastalo. Na vrhuncu smo imali više od 180 takmičenja u World Tour-u.

ES: Koliko članova je imao AFP?

EZ: Verovatno je bilo oko 1500 vozača u ukupnoj bazi podataka sa rangiranjem, ali nisu svi ti sportisti bili plaćeni članovi. Imali smo mnogo jaču bazu članova u Severnoj Americi nego u Evropi, mislim pre svega zato što smo bili organizacija sa sedištem u Severnoj Americi.

ES: Nekoliko godina nakon što je objavljena rang lista AFP-a, pokrenut je krug Slopestile takmičenja FIS Svetskog kupa. Kako su se ta dva različita entiteta slagali?

EZ: Nikada na FIS nismo gledali kao na protivnika. Nismo uvek gledali stvari u oči, ali nikada to nismo posmatrali kao sukob „nas protiv njih“. Kako su započeli, teškoće i problemi su rasli, ali na kraju su to prevzišli  i započeli dobra takmičenja. Posegli smo im i rekli: „Hej, imamo ovaj rang, vaša takmičenj bi trebalo da budu uključena u njega. Pokušavamo da predstavimo celokupni pejzaž sporta, tako da treba sarađivati koliko god se može. "

Ali, započeo je neki otpor. Mislim da nisu imali nikakvog interesa da budu u našem kalendaru ili su nas čak želeli javno priznati. Nekoliko godina Svetski kup nije bio u našem kalendaru. Bilo ih je nekoliko, poput američke Velike nagrade, jer smo imali dobar odnos sa US Ski i Snowboardom. Neke druge zemlje poput Švajcarske, Norveške i Novog Zelanda dali su veliku podršku. Ali ne svi.  

Kao da crtamo liniju u pesku? Želeli smo da imamo najopsežnije rangiranje uopšte, ali kako, kada ne možemo da buemo uključeni u Svetski kup u Francuskoj, Nemačkoj ili Švedskoj? Naša misija je bila da predstavljamo freeskiing, a kako smo se ve više i više freeskiing približavali Olimpijadi, postalo je neophodno predstavljati sve što se tamo događa.

ES: Želeli ste da je posedujete.

EZ: Da, i hteli smo da se iskoristi naša rang lista! Zemlje bi selekcije svog nacionalnog tima temeljile na rang listi AFP-a, jer je naša rang lisrta bila najopsežniji. Jedan od njihovih drugih kriterijuma možda je rangiranje Svetskog kupa, ali to odražava samo FIS događaje, a znamo da sport ima da ponudi mnogo više, ne samo FIS takmičenja. Zato smo doneli izvršnu odluku da uključimo sva FIUS Svetski kup takmičenja, bez obzira na njihovu finansijsku podršku ili posvećenost našem procesu. Samo smo ih stavili tamo. Tako bi sportisti išli na bilo koji FIS Svetski kup i dobijali AFP bodove.

ES: Šta je dovelo do trenutnog stanja na AFP-u?

EZ: Sport je rastao, a pejzaž se menjao. Olimpijada je odigrala veliki deo toga. Svetski kup je postao važniji zbog kvalifikacionih uslova za sportiste da se plasiraju na Olimpijske igre. Kako je sport postajao sve uspešniji, to je više novca bilo uključeno. Zlatne medalje vrede novca - ne samo za sportistu, već i za zemlju, program, za sve. Kad se to počelo dešavati, nastupilo je više odredaba, pravila i propisa. Ako ste u nacionalnom timu, morate igrati po pravilima. Potrebno je da odradite toliko svetskih kupova, raspored vam je podešen, treneri se više uključuju. Imate nutricioniste i programe treninga. Freeskieri su postali legitimni profesionalni sportisti. Vi ste deo nečeg većeg od prostog, "hej, hajde da gonimo sneg i pokrenemo nekoliko takmičenja tu i tamo", kao što je to bilo 2000-ih.

Na kalendaru se pojavilo više svetskih pehara, neki nezavisni događaji su odumrli, a klatno se nagnulo. Ali koliko je sport narastao svake četiri godine sa olimpijskim užurbanošću, to se i nekako smanjivalo, jer su i ti nezavisni događaji nestajali. Dumont Cup, Jon Olsson’s takmičenje, Austrian Freeski Open - svi više nisu tamo, ne postoje. Tako smo počeli da gledamo šta možemo dalje. 

Pre nekoliko godina započeli smo razgovor sa TTR (Ticket to Ride World Snowboard Tour) o tome kako možemo deliti resurse. Možemo li deliti određena takmičenja? Mogu li AFP i TTR imati kombinovano finale svetske turneje svake godine? Duplirali smo resurse u toliko oblasti, pa kako bismo mogli da budemo pametniji u vezi s tim? Počeli smo sa njima više razgovarati sa strane takmičenja, a zatim smo počeli sa istraživanjem načina za saradnju na frontu rakgiranja. Bilo je govora o tome da FIS želi da usvoji WSPL -

ES: Izvini, šta je WSPL?

EZ: ASPL (World Snowboard Points List) je Svetska Snowboard rang lista. To je u osnovi AFP rang lista, ali za snowboard. Mnogo zemalja je reklo da želi jedinstvenu ocenu. Već smo sarađivali sa snowboardom i mislili smo da je to sjajna ideja. Manifestacije u snowboardu u Svetskom kupu već su u tu svrhu koristile WSPL, tako da je već postojao presedan.

Obratili smo se FIS-u prošlog proljeća sa prijedlogom saradnje da usvoje WSPL i za snowboard i za freeski. Leteli smo u Grčku na prolećni kongres FIS-a i predstavili ovaj plan. Oni su glasali o tome koje nacije podržavaju koncept i da li bismo ga trebali dalje istraživati tokom leta, i svi su digli ruke i rekli da će im to biti podrška. Tako smo započeli rad na planu kako ćemo ovu formulu za freeski i snowboard prebaciti u FIS sistem. To bi u osnovi bio tronožna stolica: svi bismo imali starateljstvo nad rangom. Svi bismo tome doprineli i imali bismo pristup tome. Tu je: jedan rang za svaki sport, svi događaji - takmičanja, sve uključeno.

Bez AFP-a, FIS je trenutno jedina međunarodna freeski turneja u igri,
i njihov sistem rangiranja ili ocenjivanja koji deluje.
 Lokacija: Svetski kup u Stubaiu   Takmičar: Patrick Dev

Zvuči kao lep plan.
I mi smo tako mislili. Zemlje bi trebale da daju svoj finansijski doprinos. Imali smo čitav poslovni model koji je naglasio koliko će koštati vođenje rangiranja za oba sporta, sa prilično korektnom formulom koja je podeljena među zemljama. Da ste Hrvatska, ne biste platili onoliko koliko plaćaju SAD, Kanada ili Norveška. Ali kada je došlo do konačnog glasanja, freeski nacije su odlučili da to ne žele. I to je bio kraj svega.  

U tom prvom susretu, države su rekle da žele ulaganje u rastuće skijanje i snowboarding na osnovnom nivou - nivo na koji FIS ne obraća puno pažnje. Želeli su pomoć u planiranju takmičenja, uključivanju sportista da započnu da se takmiče, uključivanju sudija. To su TTR i AFP uradili tako dobro. Imali smo svoj obrazovni program, tako da zemlje to nisu morale - samo se uključe u naš postojeći program i kod njih je sve u redu. Rekli su da ako mogu da dobiju povrat svoje investicije, tada bi bili svi za. To se savršeno uklapa u naš plan, to je sjajno - to je ono što sada radimo. Možemo se više fokusirati na rast sporta, što smo veoma uspešno uradili u SAD-u, na primer, sa našim partnerstvom sa USASA-om. Rangirali smo stotine njihovih takmičenja, decu smo zadivili i postavili ih na rang listi.

Ljudi su poput: "Zašto je važno da li sam 393. na svetu?" Pa, šta ako imate osam godina? I sledeće godine ste 296.; upravo si poboljšao za 80 mesta. Godinu nakon toga vi ste 183. Napredujete za roditelje, za lokalni skijaški klub. Postavljate malo izmena, od sponzora će te dobiti bar par besplatnih skija ili naočara ...

ES: I vi ste na istoj rang listi kao i vaši ski heroji.

EZ: Tačno. Sve što je bilo utkano u naš ukupni cilj kada smo započeli ovu stvar: razvijanje sporta. Nije se radilo samo o tome „kako da rastemo da bismo ušli u Olimpijske igre?“ Nego o uključivanju više dece, održavanju sporta održivim, zabavnim i rastućim u pravom smeru.

Sve je zvučalo zaista dobro. Onda su se stvari povukle, pregovori su započeli, uđete u sve specifičnosti, zatim se uključite u pravni odnos ... sve je to trajalo duže nego što smo predviđali. Konačno je postignut dogovor sa snowboardingom, a naš plan je bio da se ovaj sporazum uspostavi i da se s njim uvede i freeskiing. Oni su taj dogovor sklopili u januaru sa WSPL-om. Tada sam u martu razgovarao sa nekim od zvaničnika FIS-a i rečeno mi je da freeski nacije nisu videle potrebu da usvoje naš predlog. Da nacije to nisu podržavale, FIS ne bi mogao ništa učiniti; oni su u tom trenutku odlučile.

Dakle, to je bilo to. "Za sve namere i svrhe, ovo je kraj AFP-a."

ES: Zašto mislite da su odbili vaš predlog?

EZ: To je pitanje koje i mi stalno sebi postavljamo. Možda nismo uradili dovoljno dobar posao prenoseći vrednost onoga što će ovaj program značiti za njih. Svi su glasali za to kada smo ga predstavili prošlog maja. Teško je reći. Možda su pomislili: „Sve to možemo učiniti ionako. Za šta nam treba AFP?" To su samo čista nagađanja. Pretpostavljam da ćemo znati u sledećoj sezoni ili dve, kada vidimo da li freeski rang uključuje i takmičenja van FIS-a.

ES: Koji je status AFP-a sada?

EZ: Isključujemo ga. Za sve namere i svrhe, ovo je kraj AFP-a.  

ES: To je direktan rezultat ovog posla koji ne funkcioniše?

EZ: Ne bih to rekao. Ukupna podrška AFP-u opada tokom poslednjih 18 meseci. Nas su finansijski podržali iz članstva sportista, sponzora u industriji, disciplinskih sankcija i našeg programa za suđenje. U poslednjih 18 meseci sva četiri stuba su se smanjila, što je bio jedan od razloga zašto smo pokušali strateški razmišljati. Zbog toga smo ovaj program inicirali prvo sa snowboardom, a zatim sa FIS-om.

Nakon sastanaka prošlog maja, osećali smo se zaista optimistično i uvereni da će se to i dogoditi - čak i previše unapred.

Umesto grebanja na dobijanju sponzora iz industrije prošlog leta i ugovaranja naknada za rangiranje takmičenja, mislili smo da će nas finansirati i države kroz ovaj FIS program. Kad se to nije dogodilo, jednostavno nam je izostao novac.

ES: Imali ste sva svoja jaja u toj jednoj korpi.

EZ: Prilično, si upravu. I u tom trenutku je postalo prilično jasno. Niko nije pokucao na naša vrata i rekao: "Vi momci ne možete otići. Kako da pomognemo da se to nastavi?“. Svakako imamo pozive i e-mailove koji kažu:„ To je previše loše, ovo se ne bi trebalo događati, ne mogu da verujem da je to ono što dolazi “. Ali i niko nije rekao:„ Koliko treba da se ovo i daljenastavi? “. Nijedan od naših sponzora, sportista, organizatora takmičenja, bilo ko drugi. Koliko god bilo teško, moramo da napravimo pauzu i kažemo: "Huh, u redu."

ES: Kakav će to uticaj imati na sport?

EZ: Videćemo. Mislim, ničiji svakodnevni život ovim neće biti izmenjen. Tu su još sjajna takmičenja i mislim da je sport super zdrav. Još uvek ima ljudi kojima je stalo do sporta i pravca kojim će i dalje da raste i napreduje. Ono što smo pružili je rangiranje koje zaista uključuje svako takmičenje, tako da je svaki sportista, medij, sponzor ili povremeni navijač mogao da pogleda to i vidi na kom je rangu bilo koji takmičar u bilo kojoj disciplini, i to je bilo nekako nesporno.

Takmičenja koja nisu u okviru FIS-a, kao što je "Total Fight slopestyle" u Andori, oslanjali su se na kišobran AFP-a kako bi namamili sportiste i sponzorse. "Moraćemo da vidimo šta da radimo sada kada AFP nestane", rekao je organizator iz Andore, Marc Bajona Carrera.
 

ES: Da li je ovo priča o zlom FIS-u zbog kojeg je AFP izašao iz posla?

EZ: To uopšte ne posmatram na taj način. Kao što sam rekao ranije, na FIS nikada nismo gledali kao na neprijatelja. U dobrim odnosima sam sa mnogim ključnim ljudima u FIS-u i znam da su oni sjajni ljudi koji žele da se bave sportom. Ali to moraju da učine i zemlje - nacije koje čine FIS. Treba razgovarati u političkim vodama za dalji pravac. To je veliki posao.

Razočaran sam jer se osećam kao da smo imali pravi smer, ne samo za freeskiing, već za FIS, AFP i Snowboard. Mislio sam da će ovo biti veliki korak naprijed za sve nas. Na ovaj način smo krenuli dalje: predstavljali smo sve sportove, delili zajednički cilj da se ovo učini boljim i privlačnijim široj publici. To donosi više novca u sportu koji se zatim može ponovo uložiti, možemo i dalje rasti, i svima je bolje.

Pa ne, nema teških osećaja. To nije razlog zašto AFP odlazi. Koliko god bih voleo da i dalje radim, podržavajući sport i sportiste i radeći sa FIS-om i nacijama na poboljšanju našeg sporta, nacije su odlučile da to ne žele i ja ću to poštovati.

Slajd iz priručnika AFP "Basic" za sudije.
AFP - Materijali za suđenje i dalje su dostupni na netu: http://www.afpjudges.com/

ES: Kako se nadate da će AFP biti upamćen?

EZ: Nadam se da ćemo biti upamćeni po tome što smo bili potpuno posvećeni i težili tome da freeskiing učinimo što boljim za sportiste i zajednicu uopšte. Nadam se da smo stvorili super čvrstu osnovu koja nastavlja da raste i napreduje, i kada ljudi razmisle o tome, mogu da se osvrnu i kažu: „Čoveče, danas ne bismo bili tamo gde jesmo da nismo imali tu organizaciju koja je radila na tome i sve to omogućila. "

          Izvor:   www.downdays.eu     Ethan Stone,   8. jula 2019.