Pa da napišem par reči o Goliji, tj. Odvraćenici. Prvo skijanje. I prava avantura. Kao što rekoh, krenuli smo na put kada je baš sastavila mećava, vanredno stanje, ali želja da skijamo je bila jača. Pun rezervoar, zimske gume, lanci i lopata i vozi. A vala i putari su radili punom parom, rekao bih da su ih Izbori '12 poterali...

Put do Golije iz Beograda je interesantan, posebno u delu kada se vozi kroz ibarsku klisuru ka Novom Pazaru. U jednom trenutku na vrhovima klisure u potpunom mraku ukazuje se snegom okovana i osvetljenja, tvrdjava Stari Ras, impresivan prizor.

Stižete u Pazar, koji je bez obzira na sneg i mećavu bio prepun ljudi na ulici. Oseti se pozitivna atmosfera...Odlicni Pazarski cevapi kod Menda i put produžavamo ka Goliji.
Kada idete ka Goliji put vas vodi tik pored Petrove crkve, pa ako imate vremena vredi stati jer je u pitanju najstarija crkva u Srbiji, datira iz 7. veka...

U međuvremenu saznajemo da se do Odvraćenice ne može popeti, srećemo vlasnika hotela Golija koji nije mogao da prođe sa ladom nivom. Jer je vetar nanosima barakdirao put.

Ne vredi, želja je jača i krećemo, reko kad smo dovde stigli, možda nas bog pogleda. Što se tiče te deonice put od NP do Odvraćenice je dobar asfaltni put koji se održava, ima cirka 30km.
Inače na celoj ibarskoj magistrali od BG do NP, Pazar putevi ubedljivo najbolje održavaju kolovoz.

I negde na pola puta postalo nam je jasno da je uzalud. Mećava je zavejavala put, stali smo da stavimo lance, da bi se nekako vratili. Kad u mraku mećave, čuje se zvuk mašine. Sa Odvraćenice se spustao buldožer rovokopač koji je probijao smetove.
Njegovim stopama smo se popeli na Odvraćenicu. Snega je inače bilo 2m, a nanosi na putu su na pojedinim mestima bili 4-5m.

Da skratim stigli smo i isplatilo se :). Sutradan je palo skijanje. Snega je bilo u izobilju, staze lepo priprepljene.

Četri staze su bile utabane. Ski pas, 600 ili 800 din, ne secam se. Na prvu se penjete sporim tanjirem, ta prva staza je blaga, siroka i odlična za početnike. Sa vrha prve staze na kontra stranu pruža se druga staza koja je mnogo interesantnija za skijanje. U najmanju ruku to je crvena staza. Tu na vrhu je i kafić, koji radi samo ako ima dosta skijaša.
Priroda na Odvraćenici je prelepa. Staze su u šumi, nema gužve i buke automobila. Lepo je tamo biti čak i ako ne skijate. Na dnu "crvene" staze je sidro koje vas vraća na početak. Ovo je pogled sa vrha te staze.

Ispod oblaka je Pešter. A kada je Vedro pogled je izuzetan, a vide se i vrhovi crnogorskih planina.

Druge dve staze su uže, idu kroz šumu, jedna je plava i vraća vas na tanjir, druga je crvena i baš uska, vraća na sidro.

Na stazama nema gužve. Pri kraju skijanja skijali smo sami, kao da smo na privatnoj planini.
Odvraćenica je po meni potpuno neopravdano zapostavljena. Lako je dostupna, a nudi pravi planinski ugodjaj za razliku od komercijalnih ski centara. O ugostiteljskoj ponudi drugi put, ali ću reci da sam pio čaj za 20 din i doručkovao fantastičnu lepinju sa kajmakom za 70 din, mislim da je naziv restorana Ravić, enterijer od drveta urađen u planinskom stilu i izgleda bolje od svega sto sam video na kopu (nije da sam video mnogo :).

Toliko za sada, pa ako bude vremena nastaviću.

Pozdrav!

Sinisha