Prva asocijacija za većinu Evropljana, ljubitelja skijanja, kada se pomene ime Lake Louise je upravo rečenica iz naslova "tamo negde u Kanadi…" Verujem da mnogi znaju već sve o ovom skijalištu ali evo još jedne priče, onako kako sam ga ja video.

          Autor: Milan Kosanović

Još od kada sam počeo da pratim skijanje, što se tiče severne Amerike oduvek su mi mesta Beaver Creak, Lake Louise i Aspen nekako odzvanjala u ušima sa nekim prestižom. S obzirom da mi ameri svojevremeno nisu dali vizu (valjda nisu verovali da hoću da idem tamo turistički), prvi pick mi je nekako postao baš Lake Louise. Izvini Whistleru ali Lake Louise je dobio prednost. Već nekoliko godina unazad pratim razne magazine koji ocenjuju skijališta u Kanadi i uglavnom je Lake Louise proglašavan za najbolje skijalište u Kanadi.

Lake Louise je malo mesto u kanadskoj provinciji ili pokrajini Alberti, na njenom zapadnom delu, tik uz granicu sa drugom pokrajinom British Columbiom. Samo mesto i okolina je deo velikog nacionalnog parka Banf. Do najbližeg većeg grada – Calgari, Lake Louise je udaljen cca 180km. Put do samog mesta za nas iz Evrope nije ni malo jednostavan. Ja lično sam promenio tri aviona plus automobilski prevoz da bih stigao do tamo. (Beograd – Amsterdam, Amsterdam – Toronto, Toronto – Calgary i onda autom za Lake Louise). Ima naravno i drugih mogućnosti jer sad imamo npr liniju Zg- Toronto ali ja sam hteo da vidim malo i Amsterdam, onako usput.

Pošto sam već bio u Kanadi ranije barem što se tiče geografije znao sam otprilike šta me očekuje. Jedino na šta mi je skrenuo pažnju moj dobar drugar Vojo, koji inače živi u Calgaryu je da obratim pažnju, kada budemo putovali kroz nacionalni park, na životinje kojih ima na svakom koraku. I stvarno je bilo tako. Prolazite putem, a na desetak metara stado jelena, km ispred nas čovek je stvarno "krekno" jelena (bukvalno onako kako to pripoveda onaj naš zemljak kada šaljivo opisuje Kanadu) i uništio auto. Kada smo išli u obilazak sela Lake Louise vidim vuka pored puta, jednom dok smo skijali, stazu nam pretrči nekakva životinja, ni sad ne znam kako se zove…. Ali da se ipak vratim na ono zbog čega sam došao – na skijanje i sve što je vezano za najlepši sport.

Samo mesto Lake Louise je jako maleno iako je samo skijalište po poršini staza najveće u Kanadi. Mesto se ustvari sastoji iz dva dela. Jedan deo je uz samo jezero Louise, gde dominira hotel Fairmont i koji je po meni mnogo popularniji leti. Drugi deo naselja je udaljen par km od samog jezera prema stazama. Toliko je veliko da ga prođete celog sa autom za min i po, pšice sa kraja na rkaj za par min. Odmah da naglasim da je samo skijalište udaljeno par km od mesta, tako da ko je navikao na ski in & ski out neka zaboravi na to. Što se tiče smeštaja postoji tek nekoliko hotela gde možete da prespavate. Ja sam bio u hotelu Inn. Ok, solidan hotel da prespavate i to je to. Dnevni smeštaj je bio nekih 130$ što je cca 90 Eur, što je opet neki prosek za Kanadu. Za Evropu malo iznad prosečnih cena.

Dnevni ski pass je bio 135$, da dobro ste pročitali 135$. U Evropi nigde ne košta toliko. Čak ni Kitzbuhel, ni Ischgl, Val Thorens… nigde. Ali ok. ’oću da skijam u Lake Louise i cilj opravdava sredstva. Nema veze i da je 200$. Naravno, prvu stazu vozimo upravo stazu Men’s downhill pa onda sve ostalo. I tu odmah nalećem na par neobičnih situacija. Prva čudna situacija je bila prilikom prilaska žici, a to je da tamo uopšte nema automata za očitavanje ski pass-a već to rade zaposleni u ski centru. Stoje njih dvoje – troje sa aparatom kao za očitavanje cena u supermarketu, smeškaju se, ljubazno vas pozdrave i požele srećno skijanje. Naravno i skakuću i duvaju u ruke jer je temp tamo uvek ispod nule. Ide to sve jako brzo, sve je ok ali mi prosto neverovatno da ljudi nisu uveli automate za očitavanje. Da bi ste se popeli na vrh staze za spust imate dve žice. Druga žica koja vas izvlači na vrh staze je po mojoj proceni stara barem 30 godina. Toliko stara da uopšte nema odmor za noge (onaj horizontalni držač na koji naslonite skije dok sedite). O grejačima za sedište neću ni da govorim. To me je još više fasciniralo jer je skijalište poznato po niskim temperaturama. Prva misao koja mi je prošla kroz glavu je bila…. Daj mi da upravljam ovim skijalištem i za par godina ću napraviti najpoznatije skijalište na svetu. Toliki potencijal da je to neverovatno. A onda druga misao…. Možda Kanađani i ne žele veliku ekspanziju, možda zbog toga što je ovo deo nacionalnog parka neće više turista, više zagađenja. Možda! Međutim sve ove detalje vi jako brzo zaboravite kada se popnete na vrh. Ono što nisam doživeo nigde, ni na jednoj FIS stazi (osim kada sam u Courshevelu svojevremeno uleteo na zatvorenu stazu za veleslalom glumeći da sam deo ski tima Frarncuske) je da budem sam na stazi. Neverovatan osećaj. Kao da je ona tu samo zbog vas. I baš je onakva kakvu je vidimo i na tv, prijateljska, bez mnogo neravnina, bez mnogo skrivenih zamki. Staza za uživanje. Pored ove staze moram da napomenem i uticaj Lindsey Vonn na samo skijalište. Vidi se da je baš dosta toga njoj u čast. Čak je i staza za ženski spust nazvana Lake Lindsey way. Ostatak skijališta… pa šta znam, mešavina Austrije, Italije i Francuske. Osim što stvarno ima staza koje su kategorisane npr kao plave ali bez problema mogu da budu crvene. One zelene npr mogu bez problema da poplave itd. Ja sam se potrudio da ih prođem sve. Za razliku od Evrope gde preko 2000 mnm nema ni jednog drvo, ovde je drveće i po vrhovima tako da izgubite malo orjentir što se tiče nadmorske visine. Za skijaše koji vole off piste Lake Louise je raj takođe. Jedna strana brda koja je kontra od Men’s Downhill staze je cela namenjena za njih, a snega u Lake Louise ne nedostaje to budite sigurni. Daaa… kad smo već kod snega. Sneg se dosta razlikuje od snega na alpima npr jer je skroz suv, nije težak, nije južan kako volimo da kažemo tako da vam novonapadali sneg uopšte ne pravi problem ako više volite kao i ja da skijate po utabanim stazama. Sličan sneg je recimo na Kaprunu ili u Zermattu. Generalno sve staze su jako dobro pripremljene i označene.

Što se tiče restorana na stazama, njih ima dovoljno i cene su pristupačne, čak sam se iznenadio da platite jedan obrok 15-20$, a jednodnevni rent skija vas košta oko 60$. Još jedan zaminljiv detalj moram da pomenem. Prilikom posete ski centrima uvek se trudim da kući ponesem magnete za frižider (jedan je završio i kod našeg dobro poznatog prijatelja BNS Igora Jagličića), šolje za kafu sa simbolom ski centra i stikera za jaknu koji ušijem na jaknu (zbog tih jakni smo ušli svojevremeno i u VIP ložu na jednom FIS takmičenju i to besplatno ali nekom drugom prilikom o tome). Jedva sam uspeo da kupim suvenire i to ne zbog toga što ih nema već zato što radnje rade u špicu turističke sezone od 10-18h i to je to. Pitao sam lokalnog prodavca zašto ne rade duže i dobio odgovor "we are in no hurry" (mi ne žurimo nigde).

Ako ste u Lake Louise, odvojite jedan dan i obavezno otiđite u Banf, (mesto koje nosi ime isto kao i nacionalni park) koji i sam ima nekoliko staza za skijanje. Provozajte se malo, pogledajte prirodu, srešćete razne divlje životinje, videti malo širinu Kanade, velike zemlje u svakom pogledu.

Generalno, mogao bih da napišem još par strana teksta o Lake Louise jer toliko detalja ima koje treba opisati ali sasvim je dovoljno i ovo.

Zaključak je da je Lake Louise jedno fenomenalno skijalište koje svako ko ima prilike treba da poseti. Utisak je još jači kada prođe određeno vreme, a vi se setite i u sebi kažete "Čoveče, gde sam ja bio na skijanju? Pa to je sa druge strane planete, iza sedam gora i planina". Osmeh je naravno nezaobilazan u tim trenucima. Do nekog narednog teksta Veliki pozdrav svim ljubiteljima skijanja, najlepšeg sporta na svetu!

           Autor: Milan Kosanović,   Izvor: Facebook grupa: balkan na snegu