Brezovica, skijaški mit

Brezovica | 21.03.2019. | nestvarna.blog

Kategorije

Već na pomen reči, Brezovica izaziva poštovanje u skijaškim krugovima. Sa svojim ušuškanim padinama i snegom do maja meseca, duboko je urezana u sećanje prekaljenih skijaša sa ovih prostora.

Tužne devedesete su učinile svoje. Odsečena i zaboravljena od strane starih posetilaca, ostavljena da lebdi u orbiti balkanskog i kosovskog limba, Breza je postala skijaški mit.

Izvor, foto: Nestvarna.blog 21.03.2019.

Tužne devedesete su učinile svoje. Odsečena i zaboravljena od strane starih posetilaca, ostavljena da lebdi u orbiti balkanskog i kosovskog limba, Breza je postala skijaški mit.

A 1990. je na Brezovici izgrađena najviša žičara u tadašnjoj Jugoslaviji. Gornja stanica Piribreg se nalazi na frapantnih 2522 metara nadmorske (Pančić je koji metar ispod 2000m). Očevici kažu da je radila svega nekoliko dana nakon puštanja u rad. Raspad stare države ju je zauvek zaustavio, jer se poslednji stub navodno nalazi na makedonskoj teritoriji.

Trideset godina posle, Breza je putovanje kroz vreme u skijaške osamdesete: infrastruktura vertikalnog transporta i održavanje staza su otprilike na tom nivou.

Eksplozija zimskog turizma i masovna komercijalizacija ski centara praćena pomahnitalom gradnjom (Bansko, Kopaonik…) poslednjih godina izvrću celu stvar:

Organski šmek oronule Breze je upravo ono što privlači alternativnu publiku, jer za istinske poklonike u planinu i spust, Breza je poput divlje plaže, u poređenju sa bezličnim hotelskim kompleksom na obali.

Geografija terena i odsustvo veće mreže staza je kao stvorena za freetour semi-resort koncept: Kombinacija žičare i kraći turno-skijaški uspon do vrhova a potom tranzicija u ski mode i nekoliko kilometara dugi spust kroz divlje predele nalik alpskim.

Buzz o Brezi je polako počeo da se širi i van Balkana. Atmosfera u i oko nje je prava skijaška. Lokalci ovde i dalje vode glavnu reč u pozitivnom smislu. Naš požrtvovani domaćin na Šari je tradicionalno “vuk na skijama” iz Štrpca Siniša Cumpalović.

“Turno Wolf”

Fascinantni gorski amfiteatar Brezovice nudi sijaset mogućnosti za turno avanture u snegu: do glavnog grebena Šare je potrebno 1-3 časa penjanja zavisno od izbora početne i krajnje tačke: Ranac može da ostane lagan, jer grebensku vetrometinu i Pećko pivo kod Tine ili Daneta dele minuti a ne sati, kad ste na skijama.

Najteži deo uspona uz samu ski stazu se dakle alternativno može prepustiti i žičari ski centra – ukoliko ista startuje na vreme.

Uspon na skijama tada počinje tek sa gornje stanice Velike livade, sa značajnih 2200m nadmorske namesto 1710m na dnu skijališta.

Brezovica je idealan poligon za kaljenje i skupljanje dragocenog iskustva kada je u pitanju skijanje kroz divlje predele. Ako se ubode pravi trenutak i svež sneg, nebo je granica.

Ne treba zanemariti rizik od lavine. Transiver, sonda i lopata treba da budu sastavni deo opreme.

Brezovica nam se otvorila u raskošnom snežnom izdanju trećeg februarskog vikenda 2020: uveče bi padao svež ali ne preobiman sneg, na već naleglu januarsku podlogu, da bi preko dana sijalo sunce. Teško da smo mogli poželeti bolji scenario.

Marko Nikolić posećuje Brezovicu od 2001. godine.

Velika Livada (2200m) – Crni Kamen (2536m) – Durlov potok – Brezovica (1650m)

Singularni severni greben Šarplanine se direktno spušta ka Siriničkoj župi sa kosmetske odnosno Pološkoj kotlini sa makedonske strane, bez prvog i drugog dvorišta. Najviši vrhovi ovog dela masiva su Ljuboten 2499m, Piribreg 2522m i Crni Kamen 2536m.

Uspon na Crni Kamen u kombinaciji sa spustom ka Durlovom potoku je akcija za pamćenje koja u sebi objedinjuje maestralne poglede i vrhunsko freeride iskustvo.

Pogled sa samog vrha je praznik za sva čula. Ceo potez preko Jezerskog vrha do Bistre (Peskovi), smo prehodali jednog nezaboravnog februarskog dana bez vetra 2016. godine, vođeni od strane još jednog sjajnog momka iz Štrpca, Aranđela Davidovića. Bio je to svojevrsni šarski “haute route” od Prevalca do Brezovice.

Crni Kamen 2536m.

Nakon uspona sledi tranzicija u ski mode i priprema za famozni spust o kome svi pričaju, kroz Durlov potok. Zavisno od uslova i količine snega treba dobro izvagati da li je spust bezbedan sa vrha ili ipak sa sedla ka susednoj Rafši (zaobljenog vrha preko kojeg se prešlo u dolasku). Padine glavnog grebena Šare su su veoma izložene vetru. Podloga ispod grebena može biti zaleđena sa strrmim nagibom i zahteva veliki oprez. Tvrda i stabilna free-ride skija je zahvalnija solucija za ove terene od prelagane turno skije jer usponi nisu predugi.

Gornji deo spusta je tako po pravilu tvrd, da bi se nakon gubitka visine od par stotina metara obično ušlo u zonu prašastog snega.

Dok smo 2019. skijali sa samog vrha, 2020. je zbog manjka snega pri vrhu spust sa sedla bio sigurnija opcija.

Marjan Trampuš iz Slovenije je za dve godine boravka u Prištini stekao status “lokalnog vodiča” na Brezovici.

Popularni Durlać će ubrzo prošarati desetine rajdera sa žičare, ali preciznije posmatrano, samo njegove niže delove. Devičanski netaknut gornji deo ostaje kao eksluzivna “firstline” nagrada za turne skijaše koji su na kožama vredno ispenjali moćni šarplaninski greben.

Brezovica (1750m) – Kanta(r) (2000m) – Štrpce (900m)

Spust kroz Durlov potok jeste legendaran, ali kruna našeg ovogodišnjeg boravka na Brezi je ispostaviće se, ipak bio nezaboravni downhill u sumrak iz Brezovice u Štrpce sa našim vodičem Sinišom Cumpalovićem.

Početna tačka spusta je vrh Kanta(r) iznad samog ski-centra na 2000mnm. Sa uspona se otvara sjajna perspektiva i ka samoj Brezovici, Piribregu, Ošljaku, Ostrovici. I spust ka ski centru izmedju borića je pravo uživanje, idealno za dopunski program u nekom delu dana.

Štrpce se nasuprot nalazi na svega 900m nadmorske visine i od Brezovice ga u idealnim uslovima deli 7 kilometara skijanja kroz netaknuti prašasti sneg uz vrlo malo završnog probijanja kroz šumu i rastinje. Backcountry skijanje za memoare!

Dana u godini kada je ova akcija izvodljiva je veoma malo i zaista smo bili privilegovani kada nas je Siniša počastio ovom skijaškom poslasticom (video se nalazi na dnu teksta!).

Ulazak u seosku mahalu po mraku na pancericama sa skijama na ledjima i zbunjeni pogledi meštana teško se daju prepričati.

Prevalac 1510m – Guri i Prevalles 1991m – Gužbaba (greben) 2550m.

Selo Prevalac (Prevalla) se nalazi na nadmorskoj visini od 1510m na 17-tom kilometru od Štrpca na putu ka Prizrenu. Dok smo prostranstva oko Brezovice otkrivali u kraćim turama u “semi-resort” maniru, Prevalac je polazna tačka za uspone ka podjednako impresivnom delu šarskog grebena i vrhovima kao što su: Bistra, Gužbaba, Konjuška, Crni vrh (Maja e Zeze). Naravno u odsustvu pomoći prijatelja u vidu žičare ski-centra, usponi su dugi, pravi turaški ali kroz vrhunske predele sa dopunskim pogledima na masiv Prokletija ka jugu.

I dok pogled sa Gužbabe ka ostatku masiva u Makedoniji ipak nije kao onaj sa Bistre, prolazak kroz očaravajući lednički cirk na visini od 2200m je ostavio jak utisak.

Spust sa grebena Gužbabe je pravo uživanje. Od vetrovitog grebena na 2500m do kafe-pauze u Prevalcu nema više od 40-tak minuta u povratku – to je definicija turno skijanja. Maratonske dnevne pešačke ture se na skijama transformišu u poludnevne.

Brezovica je u potpunosti opravdala ulogu favorita u kategoriji top turno destinacija na Balkanu.

Hvala domaćinima Siniša Cumpalović i Marjan Trampuš bez čije pomoći ne bi bilo ove priče! U potpisu: turno ekipa na Brezi 16-18 mart 2019. Đorđe Lašić, Aleksandar Bzdušok, Nebojša Atanacković i 20-23 februar 2020. Velibor Martinović, Đorđe Lašić, Marko Nikolić, Boris Eržen, Uroš Ovsenek, Marko Kozin, Roman Oman, Nebojša Atanacković

“Nestvarna mesta” u severnom delu Šare 2015-2020:

Grebenska transverzala Bistra – Jezerski vrh – Crni Kamen – Brezovica

Šara Skyrace 2015: Ljuboten i Livadičko jezero

Okrepa i odmor u podnožju na stazi: Pizzeria Tina i Dane Freeride Brezovica.

Upotreba planinskog ski vodiča na Šari je, usudio bih se da kažem, obligatorna, kao i obavezno korišćenje opreme za lociranje i spašavanje od lavina koja se može iznajmiti kod Daneta.

“Black Rock Downhill”