Lednici Julijskih Alpa vekovima su tugovali za vremenom kada su vladali ogromnim planinskim masivom, a njihove kristalne suze dugo su se slivale u malu kotlinu i stvorile magično jezero. Na njemu je dugo boravila staroslovenska boginja Živa i starala se da vile i vilenjaci ne poremete bajkovitu prirodu. Kada je prošlo doba legendi i došla 1004. godina, nemački car Henrih Drugi je poklonio jezero briksenškom biskupu Albuinu, a njegovi naslednici su sagradili monumentalnu tvrđavu i dvorac na nepristupačnom grebenu iznad istočne obale. Tako je nastao srednjovekovni grad Bled, a po njemu je i jezero dobilo ime.

Danas je Bledsko jezero okosnica slovenačkog turizma i zaštitni znak, a lepote ovog kraja privlače ljude iz svih krajeva Evrope. Nalazi se na 475 metara nadmorske visine i idealno je za odmor tokom cele godine. Julijski Alpi i Karavanke štite ga od  severnih vetrova, pa ovde vlada blaga i zdrava subalpska klima. Jezero ima površinu od 144 hektara, dugačko je  2.120 metara, široko  1.380, a najveća dubina  mu je 30,6 metara. Leti temperatura vode prelazi 24 stepena Celzijusa, pa se od sredine juna do kraja septembra može  da kupa do mile volje. Ispod starog Bledskog grada je lepo uređeno Gradsko kupatilo i predivna plaža, okružena pastoralnom šumom.
Na prvi  pogled se čini da je Bled  malo mesto i da je dovoljno nekoliko dana da se obiđu sve turističke atrakcije. Ali to nije tačno jer je ponuda raznovrsna, sadržajna i obimna, a u okolini ima mnogo mesta koja treba posetiti. Tek onda može da shvati se koliko je priroda bila darežljiva prema ovom severozapadnom delu Slovenije, u blizini Save Bohinjke i Save Dolinke.  Iako sam grad  ima svega 4.537 stanovnika, u njegovoj okolini je  bar još toliko posetilaca, pa nije uvek lako obezbediti krov nad glavom, mada u hotelima, vilama i pansionima ima oko 4.000 kreveta.
Prvo što posetilac zapazi jeste ostrvo u zapadnm delu jezera, ali se s obale čini da je niklo u samom srcu ledničkih suza. Bujno zelenilo i drveće skoro zaklanjaju srednjovekovnu Crkvu svete Marije, još stariju kapelu iz predromanijskog doba i zvonik visok 52 metra. Kao i u starom gradu, tvrđavi i dvorcu na obali, i ovde lutaju duhovi vitezova i sledbenika Karla Velikog i olegejskog patrijarha Pavlina, a ponekad se mogu sresti i seni cesara Henrika Drugog i njegove žene Kunigunde. Lako se može nabasati i na neko staroslovensko bestelesno biće iz predhrišćanskog vremena jer njihovi skeleti u 124 groba svedoče da su se na ostrvu klanjali Perunu, Živi, Bogumilu i Staroslavu. Danas je venčanje u ostrvskoj  crkvi  obeležje romantike i prestiža, a običaj je da mladoženja na rukama prenese svoju izabranicu od obale do ulaza, što i ne bi bio neki naročiti trud da na tom putu nema 99 stepenika. Zlobnici kažu da još nisu videli „lepo popunjenu” mladu i mladoženju koji nije bildovao bar šest meseci.

Kako se dolazi

Do Bledskog ostrva se dolazi tradicionalnim drvenim čamcem koji ovde zovu „pletno”, po platnenom krovu koji štiti putnike od sunca i koji je razapet preko specifičnog  metalnog rama. Čamdžije isključivo koriste vesla jer je, zbog zaštite jezera i prirode, zabranjena upotreba motora. Po dogovoru, mogu se obići i ostali delovi jezera i onda  duže uživati u nestvarnoj tišini, koju remete samo blagi zvuci vesala kada uranjaju u kristalno providnu vodu.

Smeštaj

Na Bledu je uvek i naših ljudi, a najviše ih ima leti. Zimi dolaze neiskusni smučari i porodice s decom koji u obližnjem ski-centru uče prve korake na snegu, mahom koristeći aranžmane naših agencija. U proleđe i s jeseni, kada su cene znatno niže, mogu se videti srednjoškolci na ekskurziji, grupe iz planinarskih društava, članovi raznih studentskih organizacija i brojni jugonostalgičari, a ima i dosta starijih osoba koje u lekovitim termalnim vodama traže lek nekoj boljci. Cene smeštaja i vanpansionska usluga su daleko od platežne sposobnosti našeg prosečnog turiste, bar kada je reč o punom konforu u najboljim hotelima. Ali, uz malo truda se može naći jeftiniji krevet u manje luksuznom objektu, privatnom pansionu ili nekom kampu.
Jedini sa pet zvezdica je hotel „Grand Toplice”, a  nalazi se  na samoj obali jezera. Sazidan je davne 1854. godine i tada se zvao „Luisenbad”. Kasnije je dobio sadašnje ime, a zadržao je izgled iz 1931. godine, tako da odiše patinom prohujalih vremena. Ali, obični smrtnici samo mogu da sanjaju o boravku u jednom od 33 luksuzna apartmana, jer noćenje i doručak u glavnoj sezoni koštaju oko 250 evra dnevno po osobi u jednokrevetnoj sobi, a doplata za polupansion je 20 evra, plus jedan evro za boravišnu taksu.
Ipak, iako ima četiri zvezdice, najčuveniji hotel je „Vila Bled”. Na njegovom mestu se nekada nalazio dvorac austrijskig princa  Vundiš-Graca, a od 1920. godine je bio letnja rezidencija jugoslovenske kraljevske porodice. Posle Drugog svetskog rata, zgrada je renovirana skromnije nego što je ranije izgledala i tada je postala predsednička rezidencija Josipa Broza, pa su je svi zvali  Titova vila. Ovaj hotel jedini ima veličanstveni park na pet hektara i njega obavezno obiđu svi posetioci Bleda. Predsednički apartman je nedavno renoviran, ali je u njemu sve ostalo kako je bilo za vreme Tita, a za 420 evra svako može da oseti u kakvom je ambijentu provodio noć, mada doručak baš neće biti onakav kakav je serviran njemu. Druga, jeftinija varijanta jeste da se prespava u dvokrevetnoj sobi za 150 evra, ujutru pojede klasičan hotelski doručak i onda krene po parku – stazama druga Tita.
Nešto niže cene su u hotelima sa četiri zvezdice, kao šro su „Golf” i „Park”, a kreću se od 98 do 156 evra, zavisno od vrste sobe, kvaliteta smeštaja i pogleda kroz prozor. Među hotelima sa tri zvezdice izdvaja se „Jadran”, izgrađen 1929. godine, a tada  je poslovao pod imenom „Belvedere”. U dvokrevetnoj sobi se plaća 60 evra po osobi za noćenje i doručak, odnosno 80 ako je okrenuta ka jezeru. Za dodatni krevet treba dati  20 evra, a doplata za polupansion je 12 evra. Međutim, mnogo je bolje doći na Bled posredstvom neke naše agencije, jer u tom slučaju boravak može da bude znatno jeftiniji nego ako se putuje u sopstvenom aranžmanu, osim ako je u pitanju smeštaj u privatnom pansionu.

Odmor uz Slovenačke večeri

Letnji odmor u Sloveniji, svakako, ne spada u sam vrh interesovanja naših turista. Ipak, sve je više i onih koji planinskom vazduhu daju primat u odnosu na plažu i suncobrane. Beogradske turističke agencije imaju u svojoj ponudi aranžmane za Bled, a mi ovom prilikom ističemo program Agencije Ilirika. Sedam polupansiona, u julu i avgustu, po osobi staje 265 evra. Smeštaj je u hotelu Astorija (tri zvezdice), a u cenu je uključeno piće dobrodošlice, piknik na hotelskoj terasi, program slovenačkih i plesnih večeri i tri besplatna kupanja na kupalištu Grajsko.