„To je to! Posle pet godina i 34 pobede u trkama Svetskog kupa, dva olimpijska zlata i 12 titula svetskog šamiona završavam sportsku karijeru ispunivši sve snove. Ispunila sam san svakog sportiste, postala sam šampion svoje zemlje i osvojila sve moguće nagrade u karijeri, radeći pri tome dugo i naporno, ali najvažnije od svega ono što volim.

Za mene u sportu više nema izazova i svoju budućnost vidim negde drugde. Tek u Hanti Mansijsku sam shvatila koliko je bilo teško na SP u Rupoldingu i to ne samo takmičenje, koliko druge obaveze, koje su mi oduzele mnogo snage. Iako je bilo teško, priznajem da je malo sportista, koji su dobili priliku da se pred domaćom publikom završe karijeru.

Atmosfera u Sibiru mi je omogućila da uživam u poslednjem takmičarskom vikendu. Pobedila sam u sprintu, dok je u poslednjoj trci u karijeri na scenu stupila stara boljka (gađanje) zbog čega nisam uspela da se plasiram na pobedničko postolje. Zaista je lepo bilo videti devojke da nose bojeve i šešire sa natpisima „Hvala Lena“ i „Srećno“.Iste večeri na svečanosti sam doživela nešto što ću pamtiti celog života. Sada sledi nekoliko nedelja odmora da sumiram utiske o zimi, a zatim sledi uživanje u proleću i prva turneja na motociklu. Hvala na svemu i vidimo se uskoro! Vaša Lena.“

Ovim pismom na naslovnoj stranici zvaničnog sajta od navijača se oprostila Magdalena Nojner, jedna od najboljih takmičarki u istoriji ne samo biatlona, već i zimskih sportova uopšte. Iako je tek nedavno proslavila 25. rođendan, simpatična Nemica je još u decembru najavila da ovog proleća završava karijeru, čini se u pravom trenutku, kada se nalazi na smaom vrhu.

Rođena u Garmišpartenkirhenu, Magdalena je čitav život provela u 15 kilometara udaljenom seocetu Valgau. Interesovanje za sport pokazala je sa četiri godine kada je počela da trenira alpsko skijanje. Potom se okušala i u drugim zimskim sportovima, da bi sa devet otkrila biatlon i videla da je to ono za šta je rođena. Pobede u školskoj konkurenciji na nivou Nemačke, naveli su je da po završenoj srednjoj školi sa 16 godina odluči da za život zarađuje kao biatlonka, što se njenim roditeljima Paulu i Margit nije svidelo, ali su na kraju ipak podržali ćerku, a da nisu pogrešili videlo se već za dve godine. Na osnovu pobeda i drugih rezultata Lena je proglašena za najvećeg talenta u istoriji biatlona u Nemačkoj, što joj je još tada donelo prvi sponzorski ugovor.

Na svetskim juniorskim šampionatima Magdalena je debitovala sa 17 godina u francuskom Hote Morijenu, gde je osvojila dva zlata i srebro. Sledeće 2005. u Kontiolahtiju osvojila je jedno zlato i dva srebra, 2006. u Presk ajlu u SAD dva zlata i srebro, da bi riznicu zatvorila sa nepunih 21. godinu 2008. u Rupoldingu. Pobede u juniorskoj konkurenciji omogućile su joj da sa 18 godina debituje u Svetskom kupu, a samo zahtevi i tvrdnje trenera da je još uvek premlada debi u seniorskoj konkurenciji su odložili za sledeću sezonu 2006-2007.

Iste sezone zabeležila je prvi od 34 trijumfa u pojedinačnoj konkurenciji, 5. januara u Oberhofu, da bi samo mesec dana kasnije pokazala o kakvom talentu je reč. Na prvom seniorskom SP u italijanskom Antholcu osvojila je tri zlata i zadivila svet. Isti uspeh ponovila je i dogodine u svedskom Osterundu,, te prošle godine u Hanti – Mansijsku. Na nedavno završenom SP u Rupoldingu Lena je osvojila dva zlata, a jedini šampionat bez najsjajnijih odličja bio je onaj u Pjongčangu 2009., što ipak nije omelo da postane najuspešnija takmičarka u istoriji svetskih šampionata.

Godinu posle debitantske sezone u Svetskom kupu Magdalena Nojner je sa tek napunjenih 21 godinu postala najmlađi pobednik generalnog plasmana Svetskog kupa u istoriji. Osim u 2007-2008. najveće Kristalne globuse Lena je osvajala još i 2009-2010. i 2011-2012., čemu treba dodati još sedam malih globusa. Kruna karijere možda su i ZOI u Vankuveru 2010., koje je započela srebrom u sprintu, a završila zlatima u poteri i masovnom startu, zahvaljujući čemu je bila najuspešniji takmičar Nemačke, zemlje, koja je zauzela prvo mesto u bilansu medalja, što je Lenu preporučilo da nosi zastavu na zatvaranju igara.

Osim nagrada za koje se izborila na snegu Lena je dva puta proglašavana za sportistu godine u Nemačkoj, uz nagrade međunarodne biatlon federacije (IBU) i Skijaškog saveza Nemačke (DSV). Ako se neko kojim slučajem pita koliko je za to zaradila, odgovor zna samo ona, a može se reći mnogo, jer je samo u 2006-2007. po osnovu nagrada i sponzorskih ugovora inkasirala oko 1,3 miliona evra. Obzirom na sve što ej pokazala u karijeri, mora se priznati da je zaslužila.


Atomsko trčanje

Ko god je od početka do kraja odgledao bar jednu biatlonsku trku mogao je da se uveri u najveći kvalitet Magdalene Nojner, a to je trčanje, slobodno se može reći atomsko trčanje. Ovome u prilog ide i podatak da je u 144 trke u karijeri u 63, odnosno 44 procenta, imala najbolje vreme trčanja, dok je čak u 110 trka njeno vreme bilo među najbolja tri, zbog čega i ne treba da čudi zašto je uspevala da i sa tri promašaja stigne do pobede.

Fer – plej

Među brojnim Magdalena Nojner u riznici ima i medalju za fer – plej, koju joj je dodelilo Nemačko olimpijsko društvo. Posle srebra i dva zlata u Vankuveru Magdalena Nojner je odlučila da propusti trku štafete, kako je sama rekla zbog fizičke i emotivne iscrpljenosti, kao i zbog ženje da i druge kolegice iz reprezentacije osvoje medalju. Zahvaljujući njenoj odluci do medalje je na završetku karijere stigla Martina Bek, a Magdalena do još jednog mesta među velikanima.

Ljubitelj pletenja

Jedan od hobija Magdalene Nojner, kome će sada u penziji moći da se posveti, naravno ako ne prihvati neku od desetina ponuda za posao, je pletenje, čiji je veliki ljubitelj. Koliko su vuna i igle važan deo života govori i podatak da je čak i uređivala jedan sajt posvećen ovom poslu.

Inače Magdalena je čitav život provela u Valgau (1.400 stanovnika), gde je i rođena u porodici bankarskog službenika. Ima starijeg brata Paula, i mlađeg brata i sestru Krištofa i Anu, koji se takođe bave biatlonom. Posle prve uspešne sezone u Svetskom kupu od bake je otkupila kuću, gde danas živi u stanu, gde redovno svira harfu. Osim pletenja i harfe, veliki je ljubitelj i ponosni vlasnik motocikla za kros, a uživa i u mauntin bajku, alpinizmu i plivanju.

Carinik

Prateći običaj, koji važi u zemljama sa razvijenim zimskim sportovima, gde carina, vojska i policija aktivno podržavaju vrhunske sportiste, tako je i Magdalena Nojner karijeru započela u klubu Nemačke carine (Zoll). Zahvaljujući tome dobila je zvanje carinika prve klase, što kao vrhunski ne radi tokom karijere. Osim nje među brojnim članovima ovog kluba je i dvostruka olimpijska šampionka i pobednica Svetskog kupa Marija Hefl – Riš.

Magdin los

Kako je u zemljama u kojima je biatlon jedan od nacionalnih sportova jako popularna, kao recimo u Nemačkoj, Rusiji i Skandinaviji, ime Magdalene Nojner često se korisit u različite svrhe. Tako je pre par godina na jednoj farmi losova nedaleko od švedskog Ostersunda mladunče dobilo ime po Magdaleni Nojner, a da se zbog toga nije naljutila, Lena je pokazivala prilikom svake posete Ostersundu, kada je obavezno obilazila „imenjaka”.

Buholc završila karijeru

Posle Magdalene Nojner i Helene Ekholm profesionalnu karijeru završila je i Nemica Sabina Buholc. Posle slabe sezone devojka iz Oberhofa odlučila je da kaže zbogom profesionalnom biatlonu. Njenim stopama krenuo je i Italijan Rene Loren Viljermoz.