Free style - Proslost i buducnost

Sportovi Free Style ski sportovi Free style - Proslost i buducnost

Free style - Proslost i buducnost

Free style - Slobodni stil skijanja je počeo sa sledćim disciplinama: Buckels, Ballet i Areals. Danas su kao Fis discipline preživeli jos samo hangovi-hupseri i akrobatski skokovi. Ovoj zadnjoj discipline (areals) ne proriče se baš svetla budućnost, očekuje se da će u skorije vreme nestati pred ekspanzijom, s razlogom, sve popularnijeg freestyle iz takozvane 'new school'.

Možemo da konstatujemo da je od tih 'starih disciplina' još jadino mogul ostao kao ozbiljna grana sporta. Narvano s razlogom, jer je hang/hupser osnova svega, nema dobrog skijanja van piste bez znanja vožnje na hangu.

Freestyle je zadnjih 5-6 godina postao poprište borbe dve različite filozofije, dva različita gledanja na buducnost ne samo freestyle disciplina nego i na buducnost skijanja u opste: To je bitka izmedju stare i nove skole;

Ako npr. uporedimo akorbatske skokove 'stare škole' sa skokovima koje izvode "novi-slobodni" skijaši: Skokovi stare skole: salta sa ispruzenim rukama i nogama, tela ukrućena i prava ko sveće; tu se bukvalno radi o gimanstici na skijama, pa i čitava atnosfera, način ocenjivanja i podseca puno više na gimnastička takmičenja, a to ima malo veze sa skijanjem.
Nova skola je uvela sasvim novu filozofiju u ovaj sport. Pre svega takmičenja se održavaju u 'parkovima', gde više vlada atomsfera druženja i gde (mladi) skijaši jedni drugima pokazuju nove trikove. Tehnika skokova kao da je proizasla iz te atmosfere: Sve može i sve je dozvoljeno, tela su opuštena, a ne napeta; Najveća inovacija u modernom freestyle su svakako skokovi sa hvatanjem skije tzv. grabs. Gimnasticki skokovi ukrućenih tela zamjenjeni su skokovima sa (polu)savijenim nogama, rotacijama po svim mogućim osama, ovaj način skakanja otvorijo je mogucnosti za nove figure, i taj proces i dalje traje.

Nova škola skijanja ima ogroman uticaj na skijaški sport. Nove vrste skija koje freestyleri koriste doveli su do zbližavanja dva 'nepomirljiva' tabora: skijaši i boarderi. 'Skupljanje" na istim mestima ili ti u zharognu 'hangig out' dovelo je do toga da i skijaši i boarderi postanu deo iste subkulture, citaj: moda pantolona u pravilu za 3-4 broja veće od realnog, nose se na bokovima, a pre bi se reklo na kolenima. Šalu na stranu; Skijaši su konačno prestali da se razlikuju od boardera i u tom segmentu. No ovo zbližavanje nije nastalo iz potrebe da se prihvate modni trendovi, nego pojavom nove generacije skija, prvenstveno twintip skije, mekog prednjeg flexa, veće širine, veće upravljivosti.

Ove skije, a ne gaće na po guzice, omogućile su skijašima da sa uspehom i što je možda još važnije, sa uživanjem pojećuju iste terene kao i boarderi. Ovde se prvenstveno misli na 'parkove' i offpiste. I ne samo da su tzv. freestyle skije zbližle skijaše i boardere, može se reći da je ova vrsta skije spasila skijanje od sigurnog odumiranja. One omogućavaju ponovno užvanje u snegu, skokovi, vožnja unazad, duboki celac, razrovan teren....ma igra.

Mnogi koji su nekada prešli na board pa čak i oni (omladinci&omladinke) koji samo za board znaju i nikad pre nisu stali na dve daske, u posljednje vreme sve češće prelaze na skije. Mislim da je tu bila presudna činjenica da je skija prijatnija za vožnju na uređenoj stazi nego board. (ali ovo je neka moja teorija, a pitanje je vjerovatno puno kompleksnije). A da su skije ponovo IN, to nije zasluga konzervativnih skijaša sa strukiranim race carve skijama i još više strukiranim ski-kombinezonima, već je to zasluga inovativnih i progresivnih ljudi koji u startu ne prave razliku izmedju skijanja i boarda.

Klasične carve skije su olakšale skijanje ali su istovremeno ograničile skijaški horizont. Pre 7-8 godina se sve bilo svelo na tzv. Funcarve, užas, a u tom funcarve se sve svelo na skijanje na dobro zategnutim pistama, po kojima šovek može da se spusti u 3 G., dodirne laktom stazu, lako pređe u novi zavoj i tako u nedogled. Dobro zategnute piste se postižu jedino sa puno sati rada ratraka (pistenbullyija) i naravno nabavkom novih mašina, a to je sve dovelo do popriličnog povećanja cena skipasa. Funcarve ne samo da nije smešan nego je direktno doveo do porasta cena ovog ionako skupog sporta, da skratim funcarve je definitvno sucs.
Nove freestyle skije su istinska zabava. One nisu namjenje samo za izvodjenje figura koje ni u masti ne mogu da izvedem, te skije su ko što već rekoh upravljive, mogu bolje i van piste, a kad si na pisti onda se s ovom skijom sve ne svodi na monotonu vožnju carv tehnikom. Skijajuci na skiji kao sto je Legend 8000 sam definitivno shavatio da meni lično više leže skije sa 'manje forme' ili manje struka. Tako sam u svojoj potrazi za savršenom skijom, logičnim sledom stigao do ove sorte skija i nemogu iščekati da ih provozam. A onda ću moći definitvno da se uverim jesam li u pravu.
I da se vratim na početnu temu, mislim da će novi freestyle da zaživi tek kada FIS uvede sve discipline koje postoje u alternatinvom svjetu skijanja.

Twintip se danas primjenjuje i kod različith viših, rekreativnih modela i pruža čoveku mogućnost da na komforan način otkrije sve segmente skijanja i uživa u planini na jedan opušteniji način. Ne treba zaboraviti da gomila ovih skija mogu vrlo dobro da se voze u carving tehnici i neke od njih mogu da izdrže velike brzine.

Pozajmio sam ga na kratko od nekoga ko je bio poetičan o njegovim sposobnostima i bio toliko cool da mi ga pozajmi na par vožnji. Može izrazito dobro na pisti da ulazi u (carv) zavoje, voli brzinu, a malo sam ga probno van piste i šta da kazem: Legendaran osjecaj.

Ja bi preporučio da pre kupovine - nabavke nekog od freeride (ili bigmountain) modela skije, oprobate neki freestyle ili freestyle BC model. S tim da su ove zadnje cesto nezgodne za upravljanje na pisti i traže skijaše koji imaju sto kila, pri tom mislim na K2 modele: Seth Pistol i PE.
Freestyle BC skije su u pravilu mekog prednjeg flexa, to je vrlo bitno za skokove i amortizaciju u ‘back country’. BC je u pravilu skija za poigravanje u celcu, a zbog mekog flexa nije namenjena za brzine. A na stazi je opet troma i teška, ako nisi expert. Za veće brzine po celcu su namenjeni uglavnom bigmountain modeli.

Carve skije su pojednsotavile skijanje i u tome nema ništa loše. Jedini problem što je stalno skijanje u carve tehnici dosadno, a sa klasičnim carve-modelima nemožeš ništa drugo.
Kao što su carve skije revolucionarno promjenile i olakšale skijanje, tako isto twintip, shiroke skije otvaraju sasvim nove mogućnosti, a i menjaju cilj skijanja.
Sa race carve skijama možeš da pomeraš granice svojih mogućnosti, tj da se stalno usavrašavaš u tehnici skijanja ides sve brže, elegantnije, ali stalno u carvu………..
Free style skije omogućavaju da pomeraš granice svojih mogućnosti u jednom drugom smeru, tj bukvalno da pomeraš granice: van piste, na različitim terenima, hangovi, prepreke (ne samo na parkovi), vožnja u raznovrsnim tehnikama od carve do otklizavanja…..
To je pravo meračenje, sto bi rekli pravi ‘fun’.

Feeride je "zeznuta" grana sporta i trazi puno puno znanja o terenima, lavinama i naravno ako se tim bavis onda ti treba citava hrpa extra materijala. (jedno 500-600 evra extra). A ako neznas terene onda samo lud možeš da ideš sam i da istražuješ, onih 40-50 žrtava godišnje samo u Francuskoj su očiti primjer za to. Dakle treba ti vodič, a ako nisi jaran sa nekim lokalcem onda to kosta 200 evra na dan ili tako nesto. Dakle skupo, opasno......

Ovde je pisano o specifičnosti freestyle skija, prije svega o tom twintipu, a i činjeci da šira skija, može da bude jako agilna i stabilna istovremeno, da je kombinacija mekšeg i tvrdjeg flex-a čudo i da to sve daje više mogućnosti kad kreneš po planini. Ova skija otvara nove mogućnosti i čini se da će i kao pro i kao amaterski model da bude sve popularnija u buducnosti.

Shapa - na Forumu sajta