Povrede na skijanju

Saveti Fizička priprema za skijaše Povrede na skijanju

Prilikom padova na skijalištima, svake godine, događa se značajan broj povreda. Ne tako retko, te povrede zahtevaju ozbiljno lečenje. Poslednjih godina broj ovih povreda se smanjuje, ali se menja i karakter povreda. Nekad su najčešće bile povrede potkolenice, a danas su to povrede kolena i povrede gornjih ekstremiteta (najviše palac i rame). Smanjenje učestalosti povređivanja može se najpre zahvaliti boljoj opremi kao i poboljšanju kvalitete staza na skijalištima.

     Nastanak povreda pri skijanju zavisi od više faktora: oprema, veština skijanja (i padanja) i procena vlastitih mogućnosti. Takođe od značaja su i vremenski uslovi, kao i kvalitet staze.

Uzroci povreda na skijalištima:
     - Tehnika skijanja
     - Umor
     - Slaba vidljivost
     - Prebrza vožnja
     - Čvrst sneg ili led

     Početnici se najviše ozljeđuju s malim ozljedama, a iskusni skijaši, zbog agresivnije vožnje, mogu zadobiti i vrlo ozbiljne povrede.

Najčešće povrede pri skijanju:
Zbog promena u dizajnu vezova i skija, značajno se smanjio procenat povreda na potkolenici (najčešće su to bili prelomi), ali se zato povećao broj povreda kolena. Povrede kolena danas čine 30-40% svih povreda u skijanju, a koleno se najčešće ozljeđuje na strmim i zaleđenim stazama.

     1) Povrede kolena
     Povrede kolena su najčešće povrede na skijanju. Kod povreda kolena uglavnom se radi o povredama ligamenata, a najčešće je povredjen medijalni kolateralni ligament. Ovo se često događa početnicima pri vožnji ‘’pluga’’ ili kod pada zbog ukrštanja skija. Osnovni simptom je bol sa unutrašnje strane kolena, koji se pojačava pri osloncu na nogu. Istegnuća i rupture medijalnog kolateralnog ligamenta čine 20-25% svih ozljeda na skijanju, a odmah posle, po učestalosti je prednji ukršteni ligament sa 10-15% svih ozljeda na skijanju.

    Povreda prednjeg ukrštenog ligamenta često je udružena sa povredama drugih struktura u kolenu, najviše medijalnim kolateralnim ligamentom i medijalnim meniskusom. Najčešće se događa u situacijama kad se skijaš pokušava podići nakon pada, a još klizi niz stazu ili prilikom pokušaja hvatanja izgubljene ravnoteže.

    Povrede ligamenata u kolenu mogu se rangirati u tri stepena, u zavisnosti od veličine oštećenja ligamenta kao i nestabilnosti zgloba. Kod prvog stepena ozlede ligamenta (postoji samo istegnuće) nema nestabilnosti zgloba. No, treći stepen označava kompletnu rupturu ligamenta i nestabilnost zgloba.

    Osim ta dva ligamenta, često strada i meniskus (5-10%). Uglavnom se to događa u kombinaciji s povredom nekog od prethodno navedena dva ligamenta. Uzrok je rotaciona sila koja djeluje na savijeno koleno, koje je pod opterećenjem. Nakon povrede meniskusa glavni simptom je bol, a otok kolena obično je minimalan do srednje izražen. Moguće je blokiranje kolena, odnosno nemogućnost potpunog ispravljanja koljena.

     Potencijalni znakovi ozbiljne povrede kolena su:
        - deformitet zgloba kolena
        -nesposobnost da opteretimo koleno (oslonac na nogu)
        -jak otok kolena u roku od nekoliko sati
        -blokiran zglob (nemogućnost potpunog savijanja ili ispravljanja potkolenice)
        -jaka bol na pritisak
        -ukoliko primetite bilo koji od ovih znakova bilo bi poželjno da se odmah javite lekaru

     Ukoliko, posle povrede primetite laganu otečenost verovatno se radi o blažoj povredi kolena. Simptomi će se u tom slučaju javiti u prvih 24 sata od nastanka povrede. Ukoliko primetite da vam zglob jako otiče u prva dva sata od trenutka nastanka povrede to označava da postoji krvarenje u kolenu što, na vašu veliku žalost, u 75% slučajeva označava povredu prednjeg ukrštenog ligamenta u kolenu.
Kod lakših povreda kolena, neposredno nakon povrede, primenjuje se RICE princip (kao i kod svih lakših sportskih ozljeda): R – rest (odmor), I – ice (led), C – compression (kompresija elastičnim zavojem) i E – elevation (podizanje povređenog dela tela). Mogu se uzimati i nesteroidni analgetici.
Ruptura medijalnog kolateralnog ligamenta leči se imobilizacijom gipsom ili imobilizerom, a ruptura prednjeg ukrštenog ligamenta i meniskusa leče se operativno.

      2) Povrede glave
      Povrede glave mogu biti različite težine, od manjih oguljotina kože do velikih povreda glave, a stepen povrede zavisi od brzine kretanja skijaša prilikom sudara. Teške povrede glave najčešći su uzrok tragičnih posledica skijanja, ali su srećom retke. U većini slučajeva, radi se o manjim povredama, koje su obično praćene glavoboljom. Ukoliko je bilo nesvestice, mučnine, ili pogoršanja stanja potrebno je obratiti se lekaru.

      3) Povrede palca
     Jedna od često viđenih povreda na skijanju je povreda palca. Kada skijaš, pri padu, drži štap u zatvorenoj šaci, štap će se utisnuti u šaku, djelujući na palac tako da ga u zglobu korena palca (metakarpofalangealni zglob) pomera prema nazad. Ako je sila kojom štap gura palac jača od sile ulnarnog kolateralnog ligamenta, doći će do njegovog istezanja ili pucanja. Posledica povrede ligamenta je bol u tom području. U takvim se slučajevima povređeni često ne javi lekaru, no tegobe se vremenom pojačavaju. Zbog toga je važno da se odmah javite na pregled, u slučaju da ste ruku ozledili na gore opisani način.

     4) Povrede ramena
     Postoje 4 najčešće povrede ramena i ramenog pojasa na skijanju:
        - iščašeno rame
        - slomljena ključna kost
        - subluksacija (nepotpuno iščašenje) akromioklavikularnog zgloba
        - slomljena nadlaktična kost

Kako sprečiti moguće povrede?

     Osnovna prevencija povrede kolena je dobra fizička pripremljenost, posebno kvadricepsa. Takođe, bitno je poznavati svoje mogućnosti i skijati unutar njih. Ne treba zaboraviti kako najviše povreda nastaje pri kraju dana kada smo već poprilično zamoreni.

     Fizička priprema
         - Povećati aerobni kapacitet tako da se bar dva do tri puta nedeljno bavite nekom od sledećih aktivnosti: trčanje, brzo pešačenje, vožnja bicikla, tenis, plivanje.
         - Fleksibilnost i istegnutost pojedinih mišićnih grupa trebalo bi povećavati svakodnevnim vežbama istezanja. Skijanje aktivira sve mišiće, ali su pod najvećim opterećenjem mišići natkolenice, prednji i zadnji butni mišići kao i mišići leđa, pa na njih obratite posebnu pažnju.
         - Vežbe propriocepije Vežbajte kod kuće na nestabilnim podlogama.
         - Sanirajte ranije povrede ili bolesti. Nesanirana stara povreda izrazito povećeva rizik od nove veće i ozbiljnije povrede.

     Preventivna suplementacija glukozaminom, MSM-om, hondrotinom ojačaće i zaštiti vaše zglobove u periodu pripreme za skijanje.

Oprema

     Među opremom, kao najčešći krivac, spominju se vezovi. Zbog svoje nezadovoljavajuće funkcije vezovi su česti uzrok povreda kolena koje čine veliki deo povreda pri skijanju. Vezovi ne zadovoljavaju svoju ulogu ako:
   - nisu pravilno podešeni.
   - ako nisu pravilno servisirani i održavani.

     Još jednom, šta možete učiniti da svojim ponašanjem sprečite povrede?
        - Potrošite nekoliko minuta za zagrevanje i istezanje. Istežite mišiće bedra, kukova, listova i zadnju ložu.
        - Radite istezanja pre i posle skijanja.
        - Prepoznajte vreme kada trebate stati i odmoriti se.
        - Procenite svoje mogućnosti i sposobnosti. Nemojte isprobavati tehnički zahtevnije staze koje premašuju vaše iskustvo i znanje.
        - Obucite se prikladno, u slojevima. Nemojte zaboraviti skijaške naočare i kremu za zaštitu od sunca.
        - Nosite zaštitnu kacigu. Sigurno će povrede glave, ako do njih i dođe, biti blaže.
        - Ne skijajte na zatvorenim stazama. Staze su uglavnom zatvorene sa dobrim razlogom.