Jugosloveni na zimskim Olimpijadama

Istorija Istorija Zimskih Olimpijskih Igra Jugosloveni na zimskim Olimpijadama

Jugosloveni na zimskim Olimpijadama

Naši sportisti učestvovali su na 18 zimskih olimpijskih igara propustivši samo tri „bele olimpijade”. Igre u Lejk Plesidu 1932. propuštene su zbog visokih troškova, predugog putovanja, kao i činjenice da kvalitet sportista nije obećavao zapaženije plasmane. I sledeće Igre u SAD, u Skvo Veliju 1960. propuštene su iz istih razloga, a jugoslovenski sportisti zbog sankcija nisu učestvovali na Igrama u Albervilu 1994. godine.

Od prvih Igara u Šamoniju 1924. zaključno sa Igrama u Solt Lejk Sitijem 2002. na zimskim Olimpijskim igrama učestvovali su sportisti JOK, kao predstavnici Kraljevine SHS, Kraljevine Jugoslavije, FNRJ, SFRJ i SRJ. U Torinu 2006. naši sportisti učestvovali su pod zastavom SCG, a na Igrama u Vankuveru 2010. prvi put na zimskim igrama takmičili su se sportisti Srbije.

Ukupno na zimskim olimpijskim igrama učestvovalo je 254 sportista JOK, OKSCG i OKS. Oni su se takmičili u osam sportova i imali ukupno 334 učešća.

Naši sportisti učestvuju na „belim olimpijadama“ od prvih Igara u Šamoniju 1924. godine, a kontinuitet učešća prekidan je samo tri puta – 1932. u Lejk Plesidu i 1960. godine u Skvo Veliju zbog visokih troškova putovanja i učešća s jedne, a malih izgleda za dobre plasmane s druge strane, kao i 1994. godine u Lilehameru zbog sankcija.

Na I igrama u Šamoniju 1924. sportisti Kraljevine SHS, slično predstavnicima Jugoslavije 1992, 1998. i 2002. vodili su se olimpijskom maksimom „važno je učestvovati“, a najveće uspehe „plavi“ su postigli osamdesetih godina prošlog veka na dva poslednja učešća sportista nekadašnje SFRJ.

U Šamoniju imali smo četvoricu reprezentativaca u smučarskom trčanju. Najbolji plasman ostvario je Švigelj zauzevši 32. mesto u trci na 18 km, ali 36 minuta iza pobednika.

U Garmiš Partenkirhenu 1936. sjajan rezultat zabeležio je Franc Smolej u trci na 50 km osvojivši 10. mesto i to je bio najbolji individualni plasman sve do 1968. godine kada ga je nadmašio skakač Ludvig Zajc – za jedno mesto.

Gro jugoslovenskih olimpijskih timova do 1992. godine činili su slovenački sportisti (često bili su to samo oni), budući da su u Sloveniji četrdesetih godina prošlog veka izgradnjom skakaonice na Planici, snažan zamah dobili smučarski skokovi, zatim i smučarsko trčanje, a šezdesetih godina hokej i tek na kraju alpsko smučanje

U Kortini D’Ampeco 1956. u ekipi Jugoslavije prvi put su i sportistkinje i u nordijskom trčanju Amalija Belaj, Biserka Vodenlič i Nada Birko (štafeta 3 x 5 km) nadmašile su Smolejev plasman osvojivši deveto mesto, ali to je bio ekipni plasman.

Posle osmogodišnje pauze, zbog propuštanja Igara u Skvo Veliju 1960. Jugoslavija se vratila na Igre 1964. u Inzbruku (opet bez značajnijih dometa), a uz nordijce i alpince u ekipi su i debitanti – hokejaši. Tri pobede, tri poraza i jedan „remi“ bio je njihov učinak.

Prvi značajniji plasman u alpskom smučanju, ostvarila je Majda Ankele 1968. godine u Grenoblu osvojivši 12. mesto u slalomu, a najbolji individualni plasman u skokovima i, uopšte na svim Igrama dotad ostvario je Ludvig Zajc devetim mestom na velikoj skakaonici. Isti plasman ostvarili su i hokejaši osvajanjem prvog mesta u „B“ grupi i devetog ukupno.

Skakači su u Grenoblu preuzeli primat u hijerarhiji zimskih sportova u Jugoslaviji i na narednim Igrama u Saporou 1972. Danilo Pudgar je na maloj skakaonici doskočio do osmog mesta. Bio je to dotad najbolji plasman i u ekipnom i pojedinačnom plasmanu.

Bum alpskog smučanja počeo je krajem sedamdesetih godina dolaskom Toneta Vogrineca na čelo tima, osnivanjem „YU ski pula“ i prvim uspesima njegovih zvezda Križaja, Strela, Franka i Kuralta u takmičenjima za Svetski kup. Prva „bela medalja“ čekala se već u Lejk Plesidu 1980. međutim izmakla je za nekoliko delića sekunde - Bojan Križaj je zauzeo četvrto mesto.

U Lejk Plesidu Jugoslavija je prvi put učestvovala u bijatlonu (Marijan Burger, 35. na 20 km i 38. na 10 km) i umetničkom klizanju (Sanda Dubravčić zauzela je 11 mesto), a prvi put od 1964. naših hokejaša nema na Igrama, jer više nema ni „B“ grupe.

Izuzetak je bilo Sarajevo 1984. kada smo pravo učešća dobili kao domaćini, a mnogo značajniji izuzetak bila je prva zimska olimpijska medalja koju je Jugoslaviji doneo Jure Franko, osvojivši „srebro“ u veleslalomu 14. februara 1984. godine.

U Sarajevu, kao domaćin, Jugoslavija je debitovala u umetničkom klizanju u muškoj konkurenciji (Miljan Begović, 21. mesto), brzom klizanju (četvoro takmičara zakovanih na začelju), bobu (Boris Rađenović pilot našeg četvoroseda u Solt Lejk Sitiju 2002) tada je dovezao naš prvi dvosed do 24. mesta), sankanju (Dajana Karajica, 17. mesto od 24 takmičarke)...

U Kalgariju na poslednjem zajedničkom učešću sportista iz svih republika SFRJ ostvaren je najveći uspeh dotad.

Mateja Svet osvojila je „srebro“ u slalomu, Matjaž Debelak osvojio je prvu skakačku medalju – „bronzu“ na 90-metarskoj skakaonici, a treći trofej i to srebrni osvojen je u skokovima u ekipnoj konkurenciji.

U Albervilu 1992. Jugoslaviju su predstavljali takmičari iz Srbije, Crne Gore, BIH i Makedonije, dok su samostalne olimpijske delegacije imali Slovenija i Hrvatska. Najuspešniji od „plavih“ bio je bob dvosed (Vujadinović, Pandurević) koji je u konkurenciji 46 posada bo 29. Nažalost, sledeće Igre održane su samo posle dve godine, a jugoslovenski sportisti (tada već sportisti SRJ, bez BIH i Makedonije) zbog sankcija nisu imali šansu da osvoje FIS bodove neophodne za plasman na Igre.

U Naganu 1998. Jugoslavija je učestvovala zahvaljujući „pozivnicama“ MOK, a učešće u Solt Lejk Sitiju 2002. naši smučari i bob četvorosed izborili su na takmičenjima.

To važi i za naše učesnike XX zimskih olimpijskih igara u Torinu 2006, kao predstavnike SCG - Srbije i Crne Gore

Na XXI ZOI u Vankuveru 2010. prvi put učestvuje Srbija sa 10 sportista u 4 sporta - alpskom skijanju, nordijskom skijanju, bijatlonu i bobu, a najbolji plasman – 18. mesto zabeležio je bob četvorosed.