33 godine od ZOI Sarajevo '84

Istorija Istorija Zimskih Olimpijskih Igra 33 godine od ZOI Sarajevo '84

33 godine od ZOI Sarajevo '84

Pre 33 godine, 8. februara 1984. Sarajevo i cela Jugoslavija bili su u znaku Zimskih olimpijskih igara. Podsetite se toga!

Bila su to lepa vremena u bivšoj Jugoslaviji, kada, mislilo se, ništa ne može da ugrozi socijalističku idilu.

Jugoslavija je bila prva socijalistička zemlja u kojoj su održane Olimpijske igre - Zimske olimpijske igre. Otvorene su u Sarajevu baš na današnji dan (8. februar) 1984. godine. Celo Sarajevo i tadašnja SFRJ bile su u znaku simpatične maskote - "Vučka".
"Kruna višegodišnjih priprema Sarajeva i Jugoslavije za najveću zimsko-sportsku priredbu u istoriji čovečanstva bila je nezaboravna svečanost na stadionu 'Koševo'. Još od ranih jutarnjih sati, svečano ukrašenim ulicama, kolone praznično obučenih ljudi, 'naoružanih' pjesmom, pjevanom, valjda, na svim jezicima svijeta, simbolima XIV ZOI, zastavama i radošću - slijevale su u Koševsku dolinu. Na stadionu se okupio cijeli svijet: veseo, razdragan, oduševljen gostoljubljem domaćina - praznik za oko i dušu!", pisalo je u tadašnjem "Olimpijskom informatoru".

Olimpijski plamen putovao je više od 7.000 kilometara, a evo kako je njegov dolazak na stadion "Koševo" opisan u "Olimpijskom informatoru":

"Plamen je putovao od drevne Olimpije, kroz sve jugoslovenske republike i pokrajine, nošen rukama i srcem svakog Jugoslovena, da bi sa visova stadiona 'Koševo', obasjao svijet plamenom želje za mirom i prijateljstvom među ljudima...".

Pročitajte i nadahnut opis izgleda Sarajeva tih dana:

"Grad domaćin bio je nestvarno lijep - pravo proljetno vrijeme zamjenio je snijeg, zabeljevši okolna brda, travnjake i parkove, iskitivši pahuljama drvorede i perivoje... NIkad se do sada niko nije toliko radovao olimpijskom plamenu, nikad ovoj uzavreloj planeti nisu bile potrebnije plemenite ideje i ciljevi olimpizma! Zato će u Sarajevu, u Jugoslaviji, olimpijski plamen vječno sjati, dajući svijetu najviše što čovjek čovjeku može dati - prijateljstvo i ljubav!".

Apsolutni heroj nacije, odnosno Jugoslavije, bio je 21-godišnji Slovenac Jure Franko, osvojivši srebrnu medalju u veleslalomu. Sarajlije su ga potom pozdravile sloganom "Volimo Jureka više nego bureka".

"Kada sam prvi put nakon toga došao u Sarajevo bilo je to kao da sam se vratio u 1984. godinu. Svi ljudi ovde su živeli i još žive sa tom Olimpijadom i mislim da bi Sarajevo ponovo trebalo da se kandiduje za Zimske olimpijske igre", rekao je Franko godinama kasnije.

U veleslalomskim trkama (dve), Boris Strel je bio peti, a Bojan Križaj deveti. U slalomu se očekivala još jedna medalja, ali je Križaj tada podbacio - bio je tek sedmi, Tomaž Cerkovnik je zauzeo 11. mesto, a Jože Kuralt 13. Zlatnu i srebrnu medalju u slalomu tada su osvojila čuvena američka braća Mer - Fil i Stiv, a treći je bio Francuz Didije Buve.

Najbolje plasirana Jugoslovenska u ženskom slalomu bila je Mateja Svet (15. mesto), a u veleslalomu Andrea Leskovšek (16. mesto).

Jedna od najvećih zvezda tih Olimpijskih igara bila je istočnonemačka klizačica, lepa Katarina Vit. Ona je u Sarajevu osvojila zlatnu medalju u umetničkom klizanju. Danas Katarina Vit ima 52 godine. Uz nju i britanski klizački par Džejn Torvil i Kristofer Din koji su plesali po ledu na "Bolero" Morisa Ravela.

Jedna od najatraktivnijih disciplina - ski skokovi, bila je izuzetno zanimljiva u to vreme, konkurencija je bila strašna! Zlatnu medalju osvojio je Jens Vajfslog (Istočna Nemačka), drugi je bio Finac Mati Nikenen, a treći još jedan Finac Jari Puikonen. Jugoslovenski skakači su podbacili - najbolji je bio Vasja Bajc (17.), a posle njega Miran Tepeš tek na 27. mestu.

Vajfslog je, inače, najuspešniji nemački ski-skakač svih vremena. I on danas ima 52 godine.

Najuspešnija takmičarka bila je Maria-Lisa Hamalainen iz Norveške. Tadašnja Istočna Nemačka (DDR) je osvojila devet od mogućih 12 medalja u brzom klizanju za žene.

Na Igrama u Sarajevu učestvovalo je 49 zemalja, odnosno 1.272 sportista. Bilo je 38 disciplina na programu XIV ZOI (24 u sportovima za muškarce, 12 za žene i dve mešovito). Takmičenja su održavana na Jahorni, Bjelašnici, Igmanu (Veliko polje - nordijske dicipline, kao i Malo polje - ski skokovi), na Trebeviću (bob i sankanje) i u dvoranma "Skenderija" i "Zetra" (klizanje, brzo klizanje, hokej).

Sada su, nažalost, mnogi od tih objekata oronuli, ali i oštećeni tokom rata u bivšoj Jugoslaviji.

Zimske olimpijske igre u Sarajevu, posredstviom TV prenosa, pratilo je dve milijarde ljudi u celom svetu. Organizacija Igara koštala je više od 142 miliona dolara. Prodato je 250.000 ulaznica.

"Lepo je bilo u Sarajevu, do viđenja u Kalgariju", orilo se na ceremoniji zatvaranja Igara.

Izvor: mondo.rs Autor: Predrag Vujić

Intervju, sećanja na Zimsku Olimpijadu 1984.:

&amp;lt;/p&amp;gt; &amp;lt;p style="text-align: center;" mce_style="text-align: center;"&amp;gt;&amp;lt;i&amp;gt;&amp;lt;b&amp;gt;&amp;lt;br/&amp;gt;&amp;lt;/b&amp;gt;&amp;lt;/i&amp;gt;&amp;lt;/p&amp;gt;

33 godine od ZOI u Sarajevu

Pre 33 godine, 8. februara 1984. godine otvorene zu XIV Zimske olimpijske igre u Sarajevu. Bile su to prve Igre u jednoj socijalističkoj državi i prve za vreme mandata predsednika MOK Huana Antonija Samarana.

Glavni grad Bosne i Hercegovine domaćinstvo je dobio posle velike borbe sa japanskim Saporom, a učestvovalo je 998 muškaraca i 274 žene, olimpijski program proširen na 49 događaja a zimska olimpijska porodica dobila pet novih članova, Monako, Portoriko, Devičanska Ostrva, Egipat i Senegal.

Najuspešniji su, skoro po tradiciji bili sportisti iz SSSR sa 25 medalja (6, 10, 9) i Istočne Nemačke sa, za razliku od Lejk Plesida, jednom manje ali i jednim zlatom više (9, 9, 6). Odlični su bili i Finci, ali je za domaćine Igara najvažniji događaj bio veleslalom muškaraca 14. februara.

Grega Benedik nije završio trku, Bojan Križaj bio je deveti, Boris Strel peti, a Jure Franko, dvadesetjednogodišnjak iz Nove Gorice, zauzeo je drugo mesto i doneo tadašnjoj državi prvu medalju sa zimskih igara.

Jugoslavija nikada pre i nikada posle Sarajeva (a postojala je još jedna prilika) nije imala više predstavnika, pored četvorce veleslalomaša u alpskom skijanju takmičili su se i Tomaž Cerkovnik, Jože Kuralt, Janez Pleteršek i Tomaž Jemc, Mateja Svet, Anja Zavadlav, Nuša Tome, Andrea Leskovšek i Veronika Šarec.

Ekipu u bijatlonu činili su Andrej Lanišek, Marjan Vidmar, Tomislv Lopatić, Jure Velepec, Zoran Ćosić i Franjo Jakovac, u dva boba dvoseda i jednom četvorosedu nastupili su Zdravko Stojnić, Siniša Tubić, Boris Rađenović, Nikola Korica, Mario Franjić, Nenad Prodanović, Ognjen Sokolović, Zoran Sokolović i Borislav Vujadinović, mahom ljudi koji se pre tih igara bavili sasvim drugačijim sportovima ali su na svojevrsnom konkursu dobili priliku da nastupe na Olimpijskim igrama.

Kako red i običaji nalažu, Jugoslavija je imala predstavnike u svim sportovima i većini disciplina pa su olimpijci bili i brzi klizači Nenad Živanut, Behudin Merdović, Dubravka Vukušić i Bibija Kerla, pored Sande Dubravčić u umetnikom klizanju nastupio je i Miljan Begović.

Devetoro trkačica i trkača, Jana Mlakar, Andreja Smrekar, Metka Munih, Tatjana Smolnikar, Ivo Čarman, Dušan Đuričić, Sašo Grajf, Jože Klemenčić i Jani Kršinar, četvorica skakača Miran Tepeš, Primož Ulaga, Tomaž Dolar, Vasja Bajc i Bojan Globočnik, kao i takmčari u nordijskoj kombinaciji Robert Kaštrun i Drago Vidić i ekipa u sankanju Dušan Dragojević, Suad Karajica, Dajana Karajica, učinili su jugoslovenski tim jednim od najbrojnijih na Igrama.

Nastupali su i hokejaši, poslednji put, pobedili Italiju i izgubili tri meča završivši na deobi 9 – 12. mesta. U timu su bili Igor Beribak, Mustafa Bešić, Dejan Burnik, Marjan Gorenc, Edo Hafner, Gorazd Hiti, Drago Horvat, Peter Klemenc, Jože Kovač, Vojko Lajovec, Blaž Lomovšek, Drago Mlinarec, Murajica Pajić, Cveto Pretnar, Bojan Razpet, Ivan Ščap, Matjaž Sekelj, Zvone Šuvak, Andrej Vidmar i Domine Lomovšek.

U sarajevskim dvoranama Zetra i Skenderija i na obroncima Bjelašnice, Jahorine, Igmana i Trebevića blistale su neke nove zvezde, Finkinja Marija-Liza Hamalainen sa tri zlatne medalje u trčanju, istočnonemačke brze klizačice osvojile su devet od 12 medalja u tom sportu, blizanci Fil i Stiv Mer iz SAD osvojili prva dva mesta u slalomu, bijatlonac Ejrik Kvalfos sve zlatne medalje koje su bile ’u ponudi’, a Džejn Torvil i Kristofer Din Bolerom ušli u istoriju umetničkog klizanja dobivši sve šestice.

Iz mnogo razloga priča o Sarajevu 1984. morala bi da bude slična ostalim ali je normalno da se setimo da je maskota jedinih Igara koje su se na ovom govornom području zvale našima bio legendarni Vučko, da ga je dizajnirao Jože Trobec a da su ga, u konkurenciji još pet maskota "ustoličili" čitaoci jugoslovenskih novina tog doba...