Značaj smučanja za Sokolska društva u Jugoslaviji

Istorija Istorija skijanja u Srbiji Značaj smučanja za Sokolska društva u Jugoslaviji

Značaj smučanja za Sokolska društva u Jugoslaviji

Sokoli su u međuratnom periodu radili na širenju novih sportova. Među zimskim sportovima bilo je smučanje. Smučanje se pojavilo u Sokolima u Jugoslaviji oko 1924-1925. među župama Dravske banovine (Slovenija). Savezno načelništvo uvidelo je značaj skijanja za sokolstvo.

Autor: Saša Nedeljković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije.

Načelnik Bajžej istakao je na zboru župskih načelnika u Beogradu 7.12.1930:
„Kako smatramo smučarstvo za važnu granu sokolskog telesnog uzgoja zimi, izdali smo uz pravilnik za smučarstvo i posebnu okružnicu, koju smo poslali svim župskim načelništvima, a u kojoj smo predložili najmanji raspored za ovu zimu. Da bi sve župe mogle polagano da uvedu i smučarstvo, preporučujemo svim župskim načelništvima, koja još ne poznaju ovu granu, da pošalju po jednog ili dva člana i članice u smučarski tečaj kakve druge župe, da bi se upoznali sa smučarstvom. Naglašavamo, da Sokolstvu ne sme biti svrha samo gajenje smučarskih takmičenja, jer bi se time sililo prenaporno vežbanje.“

U zimu 1930-1031. bilo je u Savezu Sokola oko 1.000 skijaša i smučanje se praktikovalo u 5 župa, sledeće je zime bilo preko 3.000 skijaša u 12 župa.Ispred svih je bila župa Kranj, koja je imala 500 skijaša, Maribor 200 skijaša, Ljubljana 150, Zagreb 90 i Tuzla 12 skijaša. Takođe godine 1930-1031. priređena su 2 župska i 75 društvenih izleta, kao i dva župska i tri društvena tečaja. Iduće zime bilo je 224 izleta i 4 župska i 11 društvenih tečajeva.

Savez Sokola priredio je dve smučarske škole. Bio je tečaj za članove sokola na Pohorju. Na tečaju koji je trajao 14 dana, bilo je 46 tečajaca iz svih župa Saveza. Za 47 članica održan je istovremeno tečaj na Planici.

Savez Sokola nije tada imao svoje vodnike za tečajeve. Sa Jugoslovenskim zimsko-sportskim savezom je te zime sklopljen ugovor o međusobnom potpomaganju i saradnji. U članku objavljenom u 11 broju „Sokola” u 1931. istaknuto je da sokoli ne smeju da koriste tuđe reči „ski“ i „skijanje“ nego domaće nazive „smučka“ i „smučanje“. „Ne smemo da zaboravimo, da Sokolstvo uz svoje ostale zadaće mora da pazi i na čistotu jezika. Soko, dakle, uvek upotrebljava „smučke i smuča se”.

Zimi 1932-1933. u 12 župa bilo je 140 jedinica sa skoro 6.000 skijaša. Savezno načelništvo je izdalo pravilnik za smučarske prednjake Saveza Sokola. Zimi 1933-1934. bilo je preko 8.000 skijaša, od čega je u župama Slovenije bilo skoro 6.000. Smučarskih izleta bilo je oko 300, a učestvovalo je oko5.500 sokola. Na tečajevima je bilo oko 800 tečajaca. Važni su bili župski tečaji župa Beograd, Celje, Maribor, Sarajevo, Užice i Zagreb. Tečajci su bili sposobni da vode manje društvene tečajeve.

U godini 1934-1935. skijanje je bilo u 22 župe, u svima sem župama Split, Šibenik-Zadar i Cetinje. Zbog vremenskih prilika u tim župama skijanje je bilo otežano, pa i delimično nemoguće. Skijaša je bilo preko 10.000. Od tog broja otpadalo je dve trećine na župe Dravske banovine. Kako su u krajevima južno od Save sokoli prvi počeli sa skijanjem, morali su da počnu sa gradnjom smučarskih domova, kuća i skloništa.

Sokoli su preko radija i filma propagirali smučanje. Prikazivani su sokolski filmovi o skijanju kao što je bio „Smučanje u Fruškoj Gori“. U „Sokolskom Glasniku”, za 27 februar 1935. najavljeno je predavanje preko radio Ljubljane Dušana Podgornika iz Ljubljane o temi “Sokolsko smučanje”.

Odsek za zimska grane Sokolske župe Beograd davao je uputstva sokolskim jedinicama za smučanje, i pripremao je takmičare za savezne smučarske utakmice. U organizaciji Saveza Sokola na Kopaoniku je 1936. održan savezni mesečni kurs za smučarske prednjake. U Izveštaju o radu Sokolske župe Beograd od 18 aprila 1937. isticalo se da je Odsek za zimska grane davao uputstva sokolskim jedinicama za smučanje, i pripremao je takmičare za savezne smučarske utakmice. Odsek je održao suvi smučarski tečaj u Beogradu za članove beogradskih sokolskih društava. U 14 društava župe Beograd postojali su smučarski odseci. (4)

Sokoli iz Jugoslavije su učestvovali i na II smučarskim takmičenjima Saveza slovenskog Sokolstva na Štrbskom Plesu u Tatrama. Takmičili su se i čehoslovački i poljski sokoli. Članovi su se takmičili u skijanju na 13 kilometara, u skokovima u sastavljenom takmičenju i u smučarskim likovima. Članice su se takmičile na 6 kilometara.

Zimi 1931-1932. župe Kranj, Ljubljana, Celje i Maribor priredile su prva župska takmičenja.

U Bohinju bilo je 1932-1933. II smučarsko takmičenje. Saveza SKJ, koje je ujedno bilo III smučarsko takmičenje Saveza slovenskog Sokolstva. Nastupilo je 115 takmičara i takmičarki iz 6 župa. ČOS je poslala 6 takmičara i 3 takmičarke, a PSS 3 takmičara. U 17 župa Saveza Sokola bilo je preko 2.000 smučara.

Po treći put sakupili su takmičari u Bohinju na smučarskom takmičenju SKJ januara 1934. Učestvovalo je 112 takmičara iz 5 župa.

Februara 1935. bila su IV savezna takmičenja SKJ u Škofjoj Loki. Takmičilo se 127 takmičara iz 8 župa. Na utakmicama nastupale su i 2 čehoslovačke vrste sa 6 takmičara i 6 takmičarki.

Savezno načelništvo priredilo je 1935-1936. V savezno takmičenje na Pohorju u župi Maribor.

Dve smučarske priredbe zimi 1936-1937. u Planici. Početkom februara 1937. bila su takmičenja SKJ. Takmičio se 331 takmičar i takmičarka. Izvan Slovenije bile su župe Varaždin, Zagreb, Sušak-Rijeka i Beograd. Krajem februara 1937. bila su VI smučarska takmičenja za prvenstvo Saveza slovenskog Sokolstva u Planici. Uz SKJ i ČOS prvi put su učestvovali bugarski Junaci. SKJ je prvi put osvojio Hanžekov pokal i postao slovenski sokolski smučarski prvak.

Župa Sarajevo priredila je VII savezne smučarske utakmice na Jahorini. Takmičenja su bila određena za 21, 22 i 23 januar 1938. Dana 23 januara 1938. nastupile su članske izvidnice na 10 kilometara sa gađanjem.Izvidnice muškog i ženskog naraštaja nastupile su na 4 kilometra sa zaprekama. Uz teklićsko smučanje ženskog naraštaja održani su i skokovi članova. Od 412 prijavljenih takmičilo se 239. Na takmičenjima je učestvovalo 10 župa. Beograd (12 takmičara), Kragujevac (3), Sarajevo (44), Zagreb (10), Novo Mesto (4), Varaždin (4), Maribor 83), Celje (4), Užice (1) i Kranj (11). Takmičari su stanovali u oficirskom domu, a članice u domu Romanije. Utakmice je otvorio zamenik saveznog načelnika Miroslav Vojinović, pozdravivši takmičare. Predstavnik savezne uprave Nikolić pozdravio je predstavnike ministra vojske, armijske oblasti i divizije. Utakmice su posmatrali slušaoci vojničkog smučarskog tečaja, gosti na Jahorini i oni, koji su došli iz Sarajeva. Treći dan prisustvovalo je 30 tečajnika sa planine na Grepolskom, koji su došli na skijama pod vođstvom B. Polića, koji je istovremeno zastupao i ministarstvo telesnog vaspitanja. Najuspešnija je bila župa Kranj. Takmičenja na Jahorini bila su izbirna takmičenja za prvenstvo SSS. Takmičari su se 25. 1. 1938. vratili sa Jahorine, a 2.2. 1938. otputovali su za Čehoslovačku. U knjizi „Istorija smučanja” od dr. Slobodana Aleksića ističe se da su 22 januara 1938. sokoli priredili „Smučarski šampionat Sokola” na Jahorini. Sledećeg dana održano je alpsko takmičenje u spustu na stazi dugoj 4 kilometra. Učestvovalo je 58 takmičara. Prvo mesto je osvojila Rozika Ajsinger, iz Slovenije, druga je bila Tanja Bilinić iz Ski-kluba Sarajevo.

Čehoslovačka sokolska opština priredila je zimska takmičenja u Visokim Tatrama. Takmičenja su održana od 6 do 13 februara 1938. kao prvi deo jubilarnog X svesokolskog sleta u Pragu. Takmičenja su obuhvatala: XI smučarska takmičenja ČOS, VI smučarska takmičenja SSS i takmičenja za pokal jugoslovenskog ministra za telesno vaspitanje. Za prvenstvo SSS i Hanžekov pokal takmičili su se članovi SSKJ, ČOS, Junaka i PSS. Olga Skovran takmičila se u takmičenjima SSS kao vodnica članica.

Vođstvo Prve međunarodne smučarske škole za skokove u Planici dozvolilo je članovima Saveza Sokola da mogu besplatno da je posećuju. Škola je počinjala u decembru i trajala je do marta.

Savez Sokola bio je sklopio ugovor sa Jugoslovenskim zimsko-sportskim savezom. Kada se neko sokolsko društvo učlani u JZSS, onda su i čete tog društva postajale članovi JZSS. Sokolska društva imala su sva prava i dužnosti koja su imala sportska društva učlanjena u JZSS.

Sa pogoršanjem prilika u Evropi smučarski odseci su ušli u okvir Narodno-odbrambenih odseka. Načelništvo Sokolske župe Sarajevo obrazovalo je 1938. Narodno-odbrambeni odsek, na čelu sa generalom Miroslavom Tomićem. U odseku su bili referati: smučarski, streljački, jedriličarski, velosipedski, za predvojničko obrazovanje, organizacija prve pomoći i odbrane od vazdušnih napada.

Na sednici zbora načelnika Sokolske župe Beograd oktobra 1939. podnet je referat. U referatu se posvećivala naročita pažnja onim granama sokolskog vaspitanja koje su bile važne za narodnu odbranu i to izleti, smučanje i biciklizam. Izletima je trebalo dati što više vojnomanevarski karakter (snalaženje na terenu, služba veze i gađanje). Biciklizam i smučanje trebalo je forsirati kao sredstva za službu veze.

U „Sokolskom Glasniku” najavili su održavanje osmodnevnog Saveznog smučarskog tečaja za stariji muški naraštaj, od 16, 17 i 18 godina, od 23 decembra 1940. do 4 januara 1941. na Kopaoniku, Jahorini i u župi Kranj. Na Kopaoniku je trebalo održati tečaj za naraštajce iz župa Cetinje, Kragujevac, Novi Sad, Niš, Petrovgrad, Skoplje i Beograd. A na Jahorini za župe Banja Luka, Mostar, Sarajevo, Split, Osijek, Tuzla i Užice. U župi Kranj za župe Bjelovar, Celje, Karlovac, Kranj, Ljubljanu, Maribor, Novo Mesto, Sušak, Varaždin i Zagreb. Raspored je bio napravljen radi župa koje su imale slabo razvijeno smučarstvo, kako bi mogle poslati veći broj naraštajaca na tečaj, kao i radi jeftinijeg prevoza tečajaca. Župe određene za Kopaonik i Jahorinu slale su po tri naraštajca na tečaj, a određene za župu Kranj slale su po dva tečajca.

Sokoli su radili na uvođenju novih sportova kao što su bili smučanje, hazena, odbojka, košarka.
Naporima saveznog načelništa smučanje je rašireno među članovima sokolskih društava širom Kraljevine Jugoslavije. Sokoli su preko radija i filma propagirali smučanje u sokolskim društvima. Sa pogoršanjem prilika u Evropi smučarski odseci su ušli u okvir Narodno-odbrambenih odseka. Smučanje su smatrali kao sredstvo za službu veze u ratu.

Literatura:

Ferdinand Majnik, „Naše smučarstvo”, „Soko”, list prednjaštva Sokola Kraljevine Jugoslavije”, Ljubljana, 15 februara 1938, br. 2, str. 59;
Pavle Vračarić, “Specifične funkcije i oblici vaspitnog i kulturno-prosvetnog rada u sokolskim društvima“, str. 109, „Savetovanje o ulozi obnovljenog sokolstva …“, Soko Jugoslavije, Beograd, juni 1996; Ljubodrag Dimić, Kulturna politika u kraljevini Jugoslaviji 1918-1941, I, Beograd 1997 str. 456,
„Sokolska radio-predavanja”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 8 februara 1935, br. 7, str.2;
„Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVII redovnu godišnju skupštinu 18 aprila 1937 god.”, str. 13, „Oko sokolovo”, Beograd, 10 aprila 1937, br. 5;
Ferdinand Majnik – Miroslav Vojinović, „VII savezne smučarske utakmice”, „Soko”, list prednjaštva Sokola Kraljevine Jugoslavije”, Ljubljana, 15 februara 1938, br. 2, str. 61;
Ferdinand Majnik, „Zimska takmičenja SSS u Visokim Tatrama”, „Soko”, list prednjaštva Sokola Kraljevine Jugoslavije”, Ljubljana, 15 marta 1938, br. 3, str. 106-112;
„Vazdušno jedriličarstvo u Sokolstvu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 25 oktobar 1938, br. 39, str. 2;

Autor: Saša Nedeljković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije.
Izvor: www.in4s.net

------------------

Sokolska ideja se pojavila u Češkoj kao opštenarodni pokret u traganju za novim oblicima otpora germanizaciji, s ciljem jačanja nacionalne svesti, kao sredstvo borbe za kulturnu autonomiju, oslobođenje i sveslovensko ujedinjenje. Osnivač sokolstva bio je dr Miroslav Tirš. On je sa saradnicima 1862. godine osnovao "Praško televežbeno društvo". Na predlog njegovog bliskog saradnika Emanuela Tonera, društvo je dobilo ime Sokol, inspirisano vrhunskim osobinama te ptice.

Sokolsku ideju su prihvatili i ostali slovenski narodi koji su bili u sastavu Austrougarske. Osnivaju se brojna sokolska društva koja se udružuju u sokolske saveze a zatim pristupaju sveslovenskom sokolskom pokretu. "Osobito živ rad razvilo je srpsko Sokolstvo posle prvog slovenskog sleta u Pragu 1907. godine", piše štampa. Uporedo sa Sokolom delovala je u Srbiji od 1892. godine i gimnastička organizacija „Dušan Silni“. Dve organizacije su se spojile 1910. godine u Savez srpskih sokolskih društava "Dušan Silni". Starešina je bio Stevan Todorović.
Tokom prve polovine 20. veka sokolstvo je postalo sistem fizičkog vaspitanja u osnovnim i srednjim školama i vojnim akademijama u Srbiji. Stvaranjem Jugoslavije formiran je Jugoslovenski sokolski savez pod geslom „jedna država, jedan narod, jedno sokolstvo“.