Pre nego što su planinsku krasotu zaposeli poklonici zimskih sportova, Alpi su u letnjim mesecima privlačili aristokratiju željnu odmora i ozdravljenja u banjskom spokoju...
Alpi nisu oduvek bili gostoljubivi u hladnim zimskim mesecima. Nije bilo ni infrastrukture, a ni interesovanja da se u vreme vladavine snega i leda boravi u visinama.

Mnogo pre nego što će padine i visoravni zaposesti zaljubljenici u zimske sportove, na Alpe je, mahom u letnjim mesecima, odlazio bogat svet, plemići i imućniji građani željni odmora i svih pogodnosti koje su garantovale prve planinske banje. Početak devetnaestog veka uveo je u priču o snežnom biseru Evrope prve turiste.

Sve je počelo u godini velike buržoaske revolucije, 1789, ili bar tako sugeriše legenda o nekom dobričini iz francuske provincije Overnje koji je, lutajući alpskim obroncima, naleteo na izvor na imanju izvesnog gospodina M. Kašaa. Putnik namernik se, žedan do iznemoglosti, pošteno napio sveže planinske vodice, poneo je malo u mešini da mu se uz put nađe, da bi potom ustanovio kako je boljka koja ga je dugo morila jednostavno - iščezla. Tako je rođena legenda o vodi "Evian", legenda koja i danas živi.
 

Vreme je prolazilo, a banje nimalo nisu gubile na popularnosti. U drugoj polovini 19. stoleća, na inicijativu carice Evgenije, imperator Napoleon III okreće se Pirinejima i poboljšavanju uslova na planinskom vencu koji sa južne strane omeđava teritoriju Francuske. U to vreme izgrađen je takozvani banjski put, koji je povezivao brojne rado posećivane lokacije, mesta na kojima je čovek, sem da predahne od svakodnevnih obaveza, mogao nešto korisno da učini i za iznureni i oboleli organizam.

Pod jakim impresijama letnjeg boravka u planinskim visovima, banjski pacijenti počeli su da Alpe, pa i Pirineje, pohode i u zimskom periodu, a njihove preporuke nalazile su odjeka u svim iole bogatijim domovima tadašnje Francuske. Domaćini su tada počeli da rade i na zimskom turizmu. Sem skijanja, koje je krajem 19. veka bilo u povoju, uvedene su razne igre koje su ispunjavale dane kapricioznih turista: iz Škotske je "uvezen" karling, klizanje je ubrzo steklo masovnu popularnost, a oni najodvažniji, ili najluđi, bili su upoznavani sa veštinom upravljanja bobom.



Nastao krajem 19. veka, Francuski turing klub (Touring Club de France) značajno je doprineo procvatu planinskog turizma. Članovi ovog kluba angažovali su se na popravljanju i izgradnji novih planinskih puteva (najveći projekti bili su drum kroz Visoke Alpe i put u provinciji Žira).
Godinu dana posle prvih Zimskih olimpijskih igara, održanih u Šamoniju 1924. godine, kreće prava turistička navala. Putne komunikacije su sve bolje, hoteli sve brojniji i luksuzniji, uvek otvoreni za horde dobrodošlih gostiju iz doline, naročito onih sa dubljim džepom...
 
Čak i kada je bavljenje zimskim sportovima postalo "šik", a letnji boravci na planini u mlađem društvu bili ismevani kao svojevrsno mrcvarenje za zaludne babe i dede, banjska lečilišta u senovitom zagrljaju Alpa nisu izgubila na atraktivnosti. Naprotiv - čak su i propratni turistički sadržaji iz godine u godinu obogaćivani. Kada bi se lepo natopili i "podmladili" u toplim lekovitim kupkama, cenjeni banjski gosti mogli su da uživaju u koncertima, pozorišnim predstavama, pesničkim soareima, vatrometu, igrama na sreću, golfu. Nastavljena je tako tradicija iz 19. veka, kada su u banjama, za lepe honorare, često gostovali velikani literature, likovnih umetnosti i nauke.


    Pripremio: Vladimir D. Janković

Srodne strane

Alpi - 1. deo: Demonski vilajet

Najviši vrh Alpa, Mon Blan, osvojio je dr Mišel Pakar, vođen nepogrešivim instinktom pustolova koji se zvao Žak Balma, davnog 08. avgusta...

Alpi - 2. deo: Trbuhom za kruhom

Dok su se pustolovi, istraživači, naučnici i umetnici zanosili tajanstvom snežnih alpskih nedođija, narod koji je živeo po obroncima evropskog planinskog mastodonta...

Alpi - 3. deo: Vek na skijama

Zadivljeni drevnim umećem naroda Severa, Francuzi su krajem prošlog i početkom ovog stoleća uveli skije i skijašku veštinu u život Starog kontinenta... Planina...

Alpi - 4. deo: Od prvih taskmičenja do Zimske olimpijade

U Šamoniju su 1924. godine održane prve Zimske olimpijske igre. Tada se broj zaljubljenika u smučanje procenjivao na tri do pet hiljada,...

Аlpi - 6. deo: Planina u ekjspanziji

Tokom tridesetih Alpi od elitističke privilegije postaju destinacija dostupna široj javnosti - prilazni putevi sve su bolji, ugostiteljska infrastruktura doživljava procvat, sve je...

Аlpi - 7. deo: Pod istim krovom

Alpska arhitektura je, kao sintetički odblesak proklamativne zapadnjačke tolerancije i svugde istog života u divljini, dala najveselije kuće u kojima ljudi i životinje...